Delo

256 Д Е Л 0 Типа 'п саса! В01, §гаи, 8Г 'мге ^гаи 01 1апоабе, Иди у кућу! Воловп, жито, И у житу Уас1 1ар1;оабе! Овце вунасте, Краве млечне. Кад отпевају девојке остану пред кућом, а момци уђу у кућу те добију брашна, меса, сира, сланине. Кад тако обреде многе куће иду у једну кућу, па од онога што су добилн спреме вечеру те вечерају и веселе се до сванућа, а кад сване иду У Цркву. Мене је интересовало све што се односи на народпи живот, на обичај или на народну одлику, и колико се то могло у овако летимичној екскурзији ја сам бележио. Како овде пред механом беше нешто сељака, ја сам забележио и делове њиховог одела како мушкога тако и женскога. Мушко одело (цоље војнишеск, 1оа1е ллнтсези. У Румунији би се рекло: ћате с!е ћагћа1Д или ћате ћагћМевс!) састоји се из ових делова: опинка (ортса, множина опинш, ортсц реч изведена од словенске речи опвнђкђ) = опанци, које граде врло неспретно и неукусно од пресне коже; обела (оћеа1а, множина обеље, оМе1е; реч изведена од старословенске речи обижонЂ = а ћМазита, омотати) = обојци које граде од вунене тканине; калцуњ (саКип, множина калцуње, саКиш; реч порекла новогрчког и италијанског саКопе) = калчине, сашивене од белог сукна тако да изгледају као чарапе; шореш (богеш) = чакшире. Шореш је управо множина од шорек (вогес) = ногавица. Порекло ми је ове речи непознато. Шореш се граде од белог сукна, крој им је налик на крој панталона са ногавицама свуда подједнако широким, које се пружају чак до земље и покривају калцуње. Гдешто су шореш толико дугачки да се морају подаватп. Ова се дужина шореша гдешто сматра као мода, раскош и луксуз па их у неким селима носе заврнуте на више за читаву шаку и још више; одмах впдех да је то Крлељеса горње влашке песме. Пример гласп: Јаг 1а Воћо^еага зШ^аи сћ1га1е1ба Је с1осос!а ба!и = Е1 1е јопг Је Г Е р 1рћап1е Пб ћгаШа!еп1; куг1е е1е1бОп а 1а1ге гевоппег 1ои1 1е уШа^е. Сћ1га1е1ба значп још зли дух. ГевргИ гааћп, ЗсћгескћИЈ. Шта пак значи м’ д е љ е с а ни сад не знам.