Delo

БА*ЛАКОЊЕ 257 камаша (саша§а, од латинског сашаб1а) = кошуља од тежињавог платна. Још се овде кошуља, али само мушка зове и к’лцан. Рукави (м’њика, шапесД, од латин. шашса) колир (гуљер, ^и1ег, од мађарске речи ^аПег) и прса на кошуљи испуњени су везом који они зову р’ури (гшп. У помињатом У[оиуеаи 1)1сиопа1ге од Р. Оаше-а код речп пша стоји да се тако зову цветови извезени на сељачким кошуљама). Гдекоје кошуље, нарочито женске, толико су претрпане везом, којп је обично врло леп и правилан, да израда његова мора стајати врло много времена, замета и дангубе; шинГтори (§1§1оаге) = тканице, изаткане од вуне; кура (сигеа, од латин. согпрда) = капш, којн се опасује преко тканица; забун (гаПии од турскога гуПип) = хаљина од белога сукна, која досеже до колена. Има рукаве до лаката. Препасује се појосом око снаге; ај на (ћаша, од српскога хаљина) = део одела од белога сукна налик на капут. Облачи се преко забуна и не препасује се; и з м е њ е (12шепе) = гаће. Њих Власи обично не носе, сем што их понеки носе лети у место шореша. На глави се лети носи кечија = црвена капица од вунене тканине, палик на фес. Зими се носи кашула (сћсш1а од албанског казића и латинског саби1а) = шубара. Уз ово помињем још да сваки Влах у Валакоњу носн бришаг (ћпсеа^, од словен. бричв) = бритва, коју им граде Цигани са јакпм корпцама од волујског рога. Младић и људи који воле да су кицоши (марец, шагеЦ носе на ногама врло много врца (аца, а^а од латпн. ас1а) од црне козине. Уза све ово иде готово облигатна мала влашка лула са кратким камишем, коју Влах никад не оставља, већ вечито из ње пућка, и то онај најгори дуван, и пљуцка. Дувап је за наше Влахе у овом крају једно од највећих задовољстава. Од како је због монопола дуван поскупео они муку муче. У своју лулицу метну по мало дувапа па га врло штедљиво нуше, а кад га попуше, а немају чиме да куие опда се довијају тиме што у своју зифтосану лулу мећу по мало жара па пуше онај знфт. А кад већ и зифт изгори онда изваде из луле кампш па га па жару нагоревају и пуше камиш и зифт из њега, докле и с тим Дело, књ. 36. 17