Delo

258 Д Е Л 0 не истерају до краја. Главно је да нешто треба у устима и око носа да мирише, или бар мирпсом потсећа на дуван. Женско одело (цоље мујерешће. У Румунији би се рекло: ћате ће 1ете1 или ћате {етегезс!) састоји се из: опинка = као и код мушких; обела = као и код мушких; калцуњ = као и код мушких; шореш. Женски је шореш до колена, има стопалу и на ногу се прво облачи шорек па калцуњ; камаша = кошуља, али само женска, а мушка се кошуља, као што рекосмо, зове камаша и к’лцан; мањиш ђе п’ндза (ташт с1е рапса) = одећа од кудељиног платна, налик на либаде са рукавима до шаке или до лаката и сва је извезена и по рукавима и по јаци и у наоколо и на прсима. к е б а (^ћећа) = хаљина од вуненог сукна као кошуља али без рукава и носи се само зими. опрег (множипа опрежиље) = шарена кецеља од танке вунене тканине. Влајње носе по две кецеље: једну е преда другу позадп. Опе су понекад тако лепо ишаране или приликом самога ткања нли везом да су у истини лепе. Шаре на влашким кецељама и кошуљама могле би бити предмет нарочитог проучавања и испитивања, који би, надам се, био интересан у многом погледу, нарочито пак мислим у погледу на порекло мотива тих шара, које, колико сам запазио, нису свуда код Влаха једнаке ни по боји, ни по комбинацији боја, ни по облику, ни по величини, ни по укусу са којим су рађене; а ј н а = као и код мушких. Женско одело досеже нешто мало до испод колена, тако да су ноге од испод колена, лети, кад Влајње иду босе, са свим голе. На глави носе жене и девојке пљећери, налик на трвеље које су носиле наше Моравке у јужним крајевима Србије. За тим шапце, крпа која се носи преко трвеља. То су носиле само жене. Најзад пропода, крпа врло налик на пешкир којом се обрађују. Од како су трвељи пре неколико година из здравствених разлога забрањени пљећерн се више не носе. Пред вече дође г. Тих. Петровић, начелник срески из Бољевца са својом породицом, г. г. учитељи, тројица великошколаца који пешице путују по Тимочком округу, те смо пријатно провели вече.