Delo

X Р О Н И К А „Једна чудновата небесна појава“ — Поводом писања под тим насловом у једном делу паше штампе о појави која је посматрана на северном небу 29. маја ове год. у вече (СВРШЕТАК) Изузимајући нарочите случајеве, иадалице нам у опште долазе са свих страна прилпчно равномерно. Кад се престави, да наша Земља мирно стоји у средини онога облака од тих сићушних тела, онда би падалице ударале сасвим равномерно на све делове њене површине, па и онда, кад би се она у том случају и окретала око своје осе. На основи таквог положаја отпада она разлика у честоћи падалица кроз поједипе сате. Кад се сад представи, да се Земл^а креће у простору знатно већом брзином од оне којом се крећу падалице, онда би иза ње остајао простор где неби ударала ни једна падалпца. Падалице би тада могле ударати само на предњу половину Земљине површине. У таквом случају могле би се видети падалице само онда, кад би тачка на небу, ка којој је упућено кретање Земљино стајала изнад хоризонта. Између та два крајња случаја, са сасвим мирном и одвећ брзом Земљом, може се узети средње стање, по коме бп се Земља кретала у простору брзином, која се може упоредити са брзином падалица. То средње стање преноси се у исто време и на саму појаву, при чему се честоћа падалица мења према добу дана, а број надалица стоји до висине гореноменуте тачке изнад хоризонта. Ту тачку Скиапарели назива „апекс“или или „метеорско сунце“. У току године анекс про17 *