Delo

260 Д Е Л 0 лази целу еклиптику, а са незнатне ексцентричности Земљинепутање, одржава се увек на угловном одстојању 89°—91° западно од Сунца. По томе, та је тачка увек око 6 с. изјутра у својој горњој, а око 6 с. у вече у својој доњој кулминацијњ С тога се види да падалице многобројније падају у доба јутарњих часова, а најређе у доба вечерњих часова.' Између 6 сати у вече и 6 сати изјутра креће се апекс од“положаја доње ка положају горње кулминације и налази се ^непрестано на источној полусфери небеској. Ето то је узрок што посматрач у највише случајева види: да му падалице долазе са источве стране неба, а у најмање случајева из западних предела, а неједнак распоред при томе, објашњава се помоћу азимута. На сличан начин објаснио је годишњу варијацију А. С. Хершел. У доба пролетње равнодневице еклиптика стоји при Сунчеву изласку впсоко над хоризонтом; дакле је апекс ниско. Број падалица у то доба од увече до поноћи стојн испод просечне вредности. При изласку Сунчеву еклиптика стоји у најнижем положају над хоризонтом, тада апекс кулминира у својој најмањој висини. II тада број падалица за време јутарњих часова стоји испод просечне вредности. Сасвим обратно томе стоји ствар у доба јесење равнодневице. На основи тих посматрања п њиховпх резултата нашли су X. А. Њутн и Ј. В. Скиапарели: да је средња брзина метеора