Delo

X Р 0 Н II К А •261 знатно већа од Земљине, да она одговара параболичној путањи т. ј. да се падалице крећу по веома ексцентричним параболичним путањама. По томе факту, тек је Хладни изнео мишљење да постоји несумњива веза између комета и метеора. Даље је утврђено, да с.у радијационе тачке на небу прилично равномерпо распоређене, а то значи, да су метеорске путање у простору нагнуте према еклиптици на све могуће начине. Тимеје знатно поткрепљено мпшљење о сродству метеора са кометама, као и оно, да се оне развијају у простору ван нашег планетског система. У томе смислу поставио је Скиапарели ову теорију крајем 1866. Може се узети да се у ваниланетским просторијама налазе ројеви сићушних васионских тела, која су постала локалном концентрацијом материје, те се могу смаграти као космички облаци. Кад такав облак дође у нредео Сунчевог привлачења, тада се он развлачи у дугачак параболични рој незнатног пресека и то тако, да према евентуалнпм приликама, може проћи година, илн столеће па и хиљаде година док све те честице прођу кроз ону тачку те путање која је најближа Супцу (перихел). Неки од тих ројева сусрећу Земљу у њеноме путу и тада се јављају надалице, које нам нзгледају као да се растурају из неке тачке на небу. Честице тнх ројева су тако разређене, да се може десити, да један рој пролази кроз други без икаквих узајамних поремећења. По преласку кроз перихел те су честице још растресеније и тада, кад прођу поред какве веће планете, она може причинити у њима не само знатне поремећаје, него чак може поједине чланове роја и скренути са њихове путање и определити им сасвим друге путање. Тим начином обично и постају спорадичне падалице. Наведен великим аналогијама у сваком смислу између комета и метеорских ројева, исти аутор је нарочито прорачунао путању роја од 28. јула (10. августа), који је по његовом предлогу назват рој перзеида. Упоређујући елемепте те путање са елементима путање велике комете 1862 III утврдио је да су перзеиде њен саставни део. То је био најнеоспорнији пример о тесној вези између комета и метеора. Исто то извео је и за рој леонида од 31 октобра (13. новембра), који се развио из комета 1866 I. Ну комете се пе могу сматрати као споредни састојци развијеног метеорског облака, већ као првобитна тела из којих се растурањем тек постепено развијају метеорски ројеви у међу-