Delo

СУКОБИ II ИЗМИРЕЊЕ 291 Остај ми увек жеља кутија млада. Последњи пољуб, да, најслађн он је за ме, Од њега једино слађа ми је нада На онај што се смешн још кб из таме. У теби за ме увек имаде тајне. Простака жеђ је, која се засићава Уз пут на многом бунару, јера тај не Слути каква је сладост извора права, Ни дал’ где неће наић да мутљаг пије. Ал ти си за ме вода извора чиста, У чијој се дубини тајанствено крије, Ко Јордан-вода што крштава Христа. Жедан сам, па те пијем страсно, с грчем, Све ме дубине тајна више привлачи, Мислећ кад извор ма до дна посрчем Ил наћ’ ћу ил усахнут за небом, што у њем зрачи. Свет. СтеФановић 19*