Delo

294 д е л о — Вечера у седам! Полазак у седам и три четврти! Гостију јок! — Слушајус, слатки мој Чича! И одсада у свему ћу те боље слушати, јер видим да те у наступима шале надахњују више силе! Десетак минута пре почетка, уђосмо нас двојица у нашу пањегу, у партеру. Заблештише нам очи од пламенова, униформа, брошева и минђуша, од беласања кошуља у оквирима црних прсника и фракова, од тепелука, а највише од разголићених женских груди, вратова и мишица. Позориште беше дупком пуно. И у партеру беше доста фракова и деколтажа, — нешто у нас дотле невиђено. Музика свираше, али је загушивао жагор и врдање на све стране, а у нашој близини највише. Наше две главе, над црним, до грла закопчаним капутима, привукоше одмах батерије догледа, те као да слушасмо узвике: — „Гледај, молим те, ко је у ложи! Од куд они ту!? Пошто се прилагодисмо, започех: — Ово је, Чича, као у сред Беча! Да ово посматра неки туђинац помислио би, е су све милиунарн око њега! — Ја, а оно све самп чиновник, све сама пуста меница! Јао јада, за дуго ли ће се помињати Салвини, не само ради његове уметности. У тај мах у ложи до наше, с леве стране, где је и дотле била највећа граја, настаде такав жагор, смех и вардања, да привуче пажњу готово целе публике. Нагох се мало. Спреда сеђаху три женске, а за њима стојалоје ваљда десет кавалира. Од те три женске, она најближа мени, беше млада, у средини беше нека зрелија, јунонских облика, а на крају, баба нека, у српској ношњи, под тепелуком. Млада госпођа не само што беше душа тога скупа, него у томе маху и предмет опште пажње; јер неверовном гипгошћу мрдаше, полегаше, превијаше се, окреташе се, изврћаше главу, удараше мушкарце лепезом, даваше знакове рукама, а уз то сипаше лп речи, сипаше, и српски и француски и немачки и талијански, питаше одговараше, бацаше досетке. Беше у мавеној дубоко исеченој хаљини, са дијадемом у црвеној, по свој прилици обојеној коси, коју је издигла на темену као стожић сена! Мука ме хваташе гледајући онолику потрошњу животне снаге у неверовној акробатији, за коју нико, ни за тренутак, није могао поверовати да је при-