Delo

296 Д Е Л 0 Беше ли узео додолу из љубави? или ради пмања? или због једне и друге ствари? По свој прилици, и једно и друго, али, ни по којој прилици, она не пође за њега са мало наклоњености. Доста их је било погледати једно поред другога, да човек посумња о томе, а већ њена раскалашеност и дрскост са туђим људима, а пред његовим очима, показиваху, да га и не поштујз... Познадох је, рекох, као девојче од тринаест четрнаест година, кадсује звали мамзел Николић. Беше то приликом неке родбинске јој свадбе, а била је с оцем и са гувернантком, Инглескињом. За десет минута мамзелка је умела показати, да говори четири језика, да уме флертовати и добацивати двосмислене досетке! Отац јој, удовац а без друге деце, богат трговац, већ изван послова, једва писмен, позираше префињена и размажена господина, кога већ мало што може занимати, сем његове јединице и његова здравља, те нас заглуши причајући нам цео развитак њеног васпитања и образовања поред четири учитељице, од четири народности, које су се смењивале сваке четири године, — затим нам подробно исприча његово консултовање најчувенијих факултетских професора по Јевропп! Не прође много времена, Пиколић умре, а мамзелку склонише код родбине, где даде повода пикатним причама н најпосле постаде Мадам Младеновић и као така, представница српског женског света међу дппломацијом и при балгајском двору!.. У сред дубоке тишине завеса се лагано поче дизати. На глумишту се појавише Фрања и Бернардо, не баш лични момци, али кад заромонише прве речн драме, слатке речи њихова језика: „Ки е?“ — „Ди ми ки ту сеј? Ферма ти!“ обузе ме милина. Многи отворнше књижице, доиста немачке и француске преводе. Тада добро уочих дипломаткињу, која се пуним лицем окрену на моју страну. Утисак беше готово немио. Под округластим образима канда се скриваху протегљаста коштана грађа ијаке јабучице, што је чинило, да се у исти мах виде два обличја; превелике јој очи са подвлакама и омагаћеним обрвама, гледаху круто и хладно. У целини беше нешто налик на неку студију анђелске главе, студију каква нервозна, раздражена уметника, коме су под притисцима устрептале руке излазиле круте линије, те је од трзања, нагла заустављања и љутита повлачења, нехотице израдио место анђелског демонски лик! Уз то беше тако мпрна, као да је свака честица њеног тела била у савршеном