Delo

ГЛЕДАЈУЋН ХАМЛЕТА 297 покоју, алн, у исти мах, као да беше припремна на надчовечији, тигарски скок!.. Уђоше Хорације и Марцело и започе онај језовити разговор о утварама и привиђењима. Мој Чича знађаше на изуст Хамлета, те хваташе звучније талијанске речи, понављаше шапатом, погађајући им значење. А кад се приказа дух оца Хамлетова и Хорације рече: „Обузима ме чудо, страх“, то су тачно биле моје речи, које су означавале моје душевно стање, нзмеђу демонскога струјања у близини и језивих виђења великога песника! Стадох цептетн слушајући у најблажем језпку страховити приче: К6 трун је то, да збунп умнп впд! У моћног Рима слави највишој, уочи пада силног Јулија, опусте гробље, — мрци нагоше ♦ опстењујућ* у покровима Рим, па звезде пламна репа, крваве, у сунцу чинп; месец влажнп помрча... Уђоше: краљ, краљица, Хамлет, Полоннје, Лаерте, Волтиманд, Корнелије, властела, пратња. Разуме се, да се сви погледи одмах наперише на Хамлета. Моја сусетка страсно узвикну: — Бш! Спб1о! Сће ће11о! Оћ, сће ће11о! Усне и руке јој дрхтаху, а образи се зажарпше. Кад предаде доглед другарици, онда је тек видех, — видех Афродиту, у тренутку највишег чезнућа, кад хоће да се преда душом и телом! Настаде чудна појава. II Чича и ја и остали са страна и оздо осетисмо зрачење похоте п тргосмо сз, па правцем муња Афродитиних очију, скренусмо наше на глумиште, на стасита, млада, ванредно лепа човека, у црну спутану оделу, са плавом косом до рамена! Обузеше ме два силна осећања, а доиста н Чичу и остале мушкарце у околипи: завпст према лепом глумцу и жеља предатп се ропски томе демону женском. Чича махну главом. — Браво! викну она и запљаска рукама. Викну таким страсним гласом, да се тргоше и публика и глумци и да свак разумеде право значење једине речп. Стадоше је ућуткавати, али она понови узвик, само што се другог пута већма осећао пркос, него страст.