Delo

ЗКАЧДЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ (СВРШЕТА К) V Докле конгрегације напредоваху, захваљујући злоупотреби слободе наставе, што је санкцнонисана Фалуовим законом, дотле се француске народне школе упињаху, да бар очувају завјет Велике Револуције. II ако тај напор, по изгледу бијаше узалудан, ипак се је испољавао у заједничком појму прогреса. Сваким даном, Наука, све више и више потискиваше догму; а демократске идеје захваћаху све веће и веће таласе француског друштва. Римска Црква је слутнла да ће тп таласи захватити цијелу Француску и бојаше се да се не пренесу на цјелокупни терен њене „државе“. Године 1864., 8. децембра излети из Ватнкана једна папска прокламација Циап1а спга, која уздрма цио цивилозовани свијет. У њојзи папа Пије IX. изли своју немоћну срџбу на науку, на прогрес, на народе и владе, које не поштују и не потпомажу католичку вјеру. Стпл те прокламацпје је тако жесток, да је превазишао папске апатеме и из средовјечних була. Прокламација се састојала од два дијела, енциклпке, у чистом смислу ријечи, н силабуса (буПаћиз — садржај). У првом дијелу прокламације, енциклици, папа излаже мотиве, који су изазвали прокламацију и износи, у главном, модерне доктрине, на које хоће да баци анатему. А у другом дијелу су набројене све пропозиције, које се анатемишу. Си-