Delo

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 303 Падом Друге Царевине, та борба постаде бурнија и одлучнија, нарочито, од године 1879., када Република добп вјештије и слободоумније своје крманоше. Под љиховом унравом настаје и касапљење Фалуовог закона. Шеснаестог марта 1879., Жил Фери, министар просвјете, предложи Парламенту један закон, с погледом на слободу више наставе. У овом закону се налазаше знаменити чланак VII: „Никоме није дозвољено да учествује нлн да управља неким заводом, ма које врсте, ако припада неауторизованој религиозној конгрегацији. Овај пројекат би усвојен од Скупштине, али год. 1880. пропаде у Сенату. Нужност оваког закона је била неоспорна, јер конгрегације умножаваху нагло своје заводе и увећаваху број својих чланова.1 Но и ако тај закон не могаше да уђе у важност, ипак се је настојало, да се стане на пут злоупотребама конгрегационистичке наставе. Године 1880. забрањује се бискупима, да буду бирани у Вишп Просвјетни Савјет (наредба од 27. фебруара). А мало послије, нзлази наредба (18. марта), којом се пспитна комисија претвара у чисту свјетовну комисију, искључујући абсолутно духовна лица. Тако исто, би поништен закон од 1875, по коме су католички уннверситети имали нраво колације. Псте године (16. јуна) се прогласпше, да су без икакве вриједности, све врсте свједоџаба, оспм оннх. које потврђују прописане стручне студије. Годину дана касније, 28. марта 1832., уведе се обавезно похађање основне наставе, коме је претходила наредба о бесплатном школовању. А као допуна ових реформи, народна се школа претвара у чисту свјетовну школу (Г есо1е Шсре), остављајући црквама, да испуњавају вјерске дужности. Сваки надзор, од стране еклезиастика, ма коме култу они припадали, би забрањен у државним народним школама. Ове реформе, које се испољише у облику трилогије бесплатног и обвезног школовања, као и лаицизирања јавне наставе, зададоше смртни ударац Фауловом закону. Но само на папиру, али не п у самој ствари. 1 Год. 1878. статпстпка нам казује, да је Опло у Француској: 935 ауторпзованпх конгрегација, са 3315 завода п 139.593 члапова (мушкпх п женскпх): — 235 неауторпзованпх конгрегацпја са 986 својпх завода п 21.417 чланова: — 56 језуптскпх завода са 1339 чланова.