Delo

304 Д Е Л 0 Римска Црква, и онако обилна многобројним средствима, упрегну све своје силе, да стане на пут народној школи, расадници демократских и напредних идеја. Удвостручивши своју активност, истодобно изазва и јачу активност од стране Треће Републике. Година 1886. даде први закон, искључиво о јавној настави. Чланком 17. и 18. тог закона, настава се повјерава у свима јавним школама, без разлике, само свјетовним лицима. Осим тога, би прописано, да ни у једном департману неће моћи бити наименован нико за учитеља-ицу, ако није свршио свјетовну учитељску школу. Тим се је законом хтјело да постигне потпуно лаицизирање јавне наставе, у року од пет година, за мушке основне школе. Па шта би? Пет година пролеће, а закон није продро ни у половину означених школа. Убнтачне пошљедице Фалуова закона ометоше тај одважни корак Треће Републике, као што не даде ни осталим законима, да уђу у потпуну своју важност. Свп напори правих француских натриота не могаху да уроде оним и онаким плодом, ког су били заслужили. Јер, након свију закона Треће Републике опажа се јачина и функциописање Фалуовог закона. 0 томе гшсаше Ханри Брисон годпне 1902., у своме дјелу о Конгрегацији, овако: „Фалуов закон, и у својој суштини и у акцији (еп 1аЛ е! еп асНоп) повраћау важност, у колико дозвољава наша епо^а, стару претензнју Римске Цркве на свјетовну власт. Јер, захваљујући само овоме закону, Конгрегација се могла да дочена, у Држави, ових „розШопз з1га1е<Д(]це5“, о којима говораше, у Тулузу, г. ВалдекРусо, и без којих не би били у стању непријатељи наших ннституција, да се упуштају у извјесна подузећа“. II заиста, да не бијаше тог судбоносног закона, свршетак Х1Х-ог вијека би донио много зрелији плод слободног и демократског духа Велике Револуције. Он је запријечио природни развитак тог духа, чија величнна ће се тек онда осјетити, кад се њиме надахну сва француска покољења, Лако је уочитп штетне пошљедице Фалуовог закона, што заустављају еволуцију француског народа и малаксавају акцију многих корисних закона Треће Републике. II поред тих закона Римска Црква напредоваше, не признавајућп никакву власт на земљи, да је већа од њезине властњ По томе сматраше и све законе „земаљскога царста“ као законе,