Delo

80 л Е Л 0 — Страшна ми се неправда чини — рече. — Беге нам гони дете — вели Магда. Ишла сам да га молим, а он ме још и изгрдио. Еј! Сад су у Погненбину Немци јачи. Они се сад не боје никога. — Сигурно су они најјачи — рече тужно Бартек. — Ја сам проста жена, али тн ово велим: јачи је Бог. — У њему је наша нада — додаде Бартек. Неко време ћутаху обоје, затим он упита: — Но, а како ћемо сЈустом? Ако Бог милостивп да родну годину, можда ћемо му се моћи како одужити. А можда ће нам и пан помоћи, ма да је и он дужан Немцима. Још пре рата су причали да Погненбин мора да прода.. Сем ако се ожени богатом девојком. — А хоће ли се вратити брзо? — Ко га зна. У двору веле да ће се скоро вратити, са женом. Немци ће га прикљештпти чим се врати. Свуда ти Немци! Има их као мравн! Куда се обазреш, где се не надаш, у селу, у вароши, свуд Немци, ваљда за грехе наше. А спаса ни од куд! — А можда ћеш се ти некако довпти, та ти си паметна жена. — Шта ја могу да се довијем? Ваљда сам ја од беса зајмила новац од Јуста? Кад би дошло до суда, онда би имање и она кућа у којој седимо били његови. Јуст је бољи Немац од осталих, алн и он човек гледа свој џеп. Неће нам опростити као што нн другима није опраштао. Зар сам ја луда, зар ја не знам што ми он ћушка новац! Али шта да се ради! Шта да се ради! — говораше, кршећи руке. — Светуј ти, кад си паметан. Умео си Французе тући, али шта ћеш кад ти крова над главом нестане, или кашике јела? Победилац од Гравелота ухвати се за главу. — 0, Исусе! Исусе! Магда је била добра срца; дирну је овај Бартеков бол, те одмах рече: — Смири се, човече, смири се! Не хватај се за главу кад тн још није зарасла. Само нека Бог да родну годину! Жито ти је тако лепо, да би чисто нољубио земљу, а и пшеница. Земља није Немац, пеће ти учинити неправду. II ако је због твога рата земља рђаво урађена, опет жито расте да ти око стане! II добра се Магда осмехну кроз сузе. — Земља није Немац... — понови још једном.