Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 81 — Магдо! — рече Бартек гледајући је својим буљавим очима — Магдо! — Шта? — Ама ти си... као... Бартек је осећао према љој велику захвалност, али ннје умео да је искаже. IX Магда је одиста вредела колико десет од ње горих жена. Држала је мало оштрије свога мужа, али га је истински волела. У часовима љутине, као оно онда у крчми, говорила му је у очи да је глуп, али је иначе волела да људи мисле друкче: „Мој се Бартек прави глуп, алпонје препреден“, рекла би често. Међутнм је Бартек био паметан колико и његов коњ, и без Магде не би умео изићи на крај ни са имањем, ни са чим. Сад је ето било све на њеној доброј глави, и кад је почела ићи, трчкати, молити, испроси спас. Недељу дана после посете у затвореничкој болници упаде опет код Бартека, задпхапа, весела, срећна. — Како си, Бартече, лоло — повика радосно. — Знаш, дошао пан! Оженио ти се у Краљевини; млада му као јагода. А узео ти је уз њу свакојака блага!..“ Погненбински се пак одиста оженио, дошао са женом кући, и заиста узе уз њу „свакојака блага“. — Па шта је с тим? — упита Бартек, — Ттути, глупаче! — одговори Магда. — Ух, ала сам се задихала! Ух, Псусе!.. Отишла сам да поздравим пану, гледам: изишла преда ме као нека краљица, млада као роса, лепа као зора... Ала је врућина! Ала сам се задихала!... Магда стаде брисати кецељом знојаво лпце, а после поче опет говорити на претрг: — Хаљину ти је имала плаву као различак... Обгрлила сам јој ноге, а она мн и ручицу дала... пољубила сам је: а ручице су ти јој миришљаве и мале као у детета!... Као год нека светица на икони, и добра је, и милостива према несрећи. Почела сам је молити да нас спасе... Бог јој дао здравља!... А она вели: „Што год, вели, будем могла учинићу“. А кад говори, мислиш мед јој из уста тече. После ти јој станем причати како је у Ногненбину народ несрећан, а она каже: „Еј, да је само у Погненбину...“, а онда ти се ја расплачем, а и она Дело, књ. 36. 6