Delo

82 Д Е Л 0 са мном. У то наиђе пан, виде да она плаче, па кад тп је стаде љубити, и у уста, и у очи... Панови нису као ви!.. Онда му она каже: „Учини што можеш за ову жену!“ Мајка је Божја благословила, ону јагоду златну, нека је благослови децом и здрављем. И одмах пан каже: „Погрешили сте много што сте пали у руке Немцима, али, вели, спашћу вас и Јусту ћу исплатити“. Бартек се стаде чешати по леђима. — Ама па и пана су Немци имали у рукама. — Шта то мари, кад је пана богата. Сад би они могли све Немце у Погненбину купити за трице, па пак има право да тако говори. Избори ће, вели пан, бити скоро, нека људи не гласају за Немце, а ја ћу Јусту дати, а и Бегеа ћу умирити. А пана га за то загрли, а он пита за тебе и каже: „ако је слаб, онда ћу се ја с доктором разговорити да му напише уверење како сад не може да издржава затвор. Ако га не ослободе сасвим, онда ће, вели, одлежати зимус, а сад је потребан за жетву.“ Чујеш ли? Јуче је пан био у вароши, а данас доктор иде у Погненбпн, позвао га пан. Доктор није Немац. И уверење ће написати. Зпмус ћеш седети у затвору као краљ, биће ти топло, а даће ти џабе и да једеш; а сад ћеш кући, на рад, и Јусту да се -одужимо, а пак можда неће ни тражити интереса, а ако му не платимо на јесен, онда ћу се код пане умолити. Мајка је Божја... Чујеш... — Добра папа. Нема шта! — рече весело Бартек. — II ти ћеш јој морати пасти пред ноге, и ти, иначе ћу ти расцонати ту твоју главурду. Само даБог рада да! А видиш од куда је спас? Ваљда од Немаца? Јесу ли ли дали макар грош за те твоје глупе медал»е? Ај? Разбили ти главу, то ти је награда. Пашћеш пани пред ноге, велим... — Што да пе паднем! — одговори одлучно Бартек. Изгледало је да се победноцу опет осмехује срећа. После неколико дана известише га да је, због болести, за сад ослобођен затвора, до зиме. Но пре тога срески началник нареди да га изведу преда њ. Бартек оде, премро од страха. Овај сељак којн је с бајонетом у руци отимао заставе и топове почео ее бојатп сваког мундира више но смрти, почео је носити у срцу неко глухо, несвесно осећање да га гоне, да могу учинити од њега шта хоће, да је над њим нека преголема сила, немилостива и зла, која ће га сатрти ако јој се одупре. Стајао је сад