Delo

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 91 Несумњиво је, да су људи, научени на слободно расправљање, били изненађени поступањем вођа концила, па је и нама разумљиво, да се Штросмајер нашао међу француским владнкама и да је он, који се код куће много борио за слободу свога народа, с болом у души гледао, како ватикански црквени збор по својем раду неће да иде оним стопама, што су их утирали пређашњи црквени зборови. Предалеко бих ишао, кад бих хтио спомињати, како је покојни владика у сваком слободоумнијем питању за овога великога ватиканскога збора свагда радио о слободи и у цркви п у свијету, већ држим, да ми је доста то утврдити према оним врелима, која се не могу ни с које стране узети као једнострана и противничка врста. Но ваља ми одмах рећи, да су противници приређавача ватиканскога концпла успијевали толико, што се бар изјавило, да ће се слобода расправљања штитити. Сам Штросмајер је доживио на концилу оно, што није ни један другп члан његов. Кад се расправљало о томе, да ли су позвани сви кршћански заступницн, т. ј. да ли су позвани на овај збор осим католичких владика и православни епископи и протестантп, говораше Штросмајер тако о протестантима, да је много назочпих владика подигло формалну буну против Штросмајера. Али он се није дао омести. Предсједник га је прекипуо и индиректно га прекорио — но ђаковачки се владика није престрашио. Он је говорио као образовани представник маленога свога народа и даље, док онима, који су мислили, да га смију у његову говору спречавати, јер је по својем, а не њихову увјерењу говорио истину, није напокон успјело, да га тероризирањем уа протесте његове не макну с говорнице. Ђаковачки је владика од 1870. године био познат у читавоме свијету, јер уза сву тајност расправљања ова бурна сједнпца није могла да остане тајном пред свијетом. Штросмајер је био заточник и заставник слободне мисли и слободне ријечи у очима образована свијета, а што су се више пред јавношћу крили и затајивалн догађаји у сједницама — то је у свијет нродирало впше и додавања, дакако на славу Штросмајерову. Да је било немилих појава међу оцима, који су искали да сију љубав и мир, не усуђује се занијекати ни Стгаш1ега1ћ. Но што је најгоре код свега тога, то је ширење ружних гласина о владици Штросмајеру. Нпје доста било, да су га називали одметником, већ су говорилн, да Штросмајеров приватни живог