Delo

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 9а којнма нпје било стало толико до цркве и вјере, колико до частн, властн и доходака. А што је св. Методнју била светиња, коју је он памјЗо мпогим својим и недостојинм насљедницима, то је и Штросмајер поред својих других културнпх дужности држао најсветијим позивом и с обзиром на цркву и с обзиром на народ. „Ма сто пута ткогод довпкивао да је Хрват — говораше Штросмајер 1882. године — не верујем му, ако не пригрли, ако свом душом не чезне за нашом литургијом, јер ова је у стању чудеса у ово доба произвести. — Наш народ имао је и вршио нраво славенске литургије; жалосним положајем сахрањено је ово право, али још није утрнуло. Сад нли никад треба да га се докопамо, на срце притиснемо и с њим умремо.“ II право је имао, кад је тако говорио. Сав свијет с потпуннм правом мнсли, да је на ионуку и увјеравање ђаковачкога владике папа Лав XIII. нздао свој декрет познат под именом „Огапс1е тшш8,““којим је славенске апостоле Ћирила и Методија прогласно свецпма, што се имају по цијеломе католичком свијету поштовати н славпти. II Хрвати захвалише великоме папи на уста Штросмајерова за ову особиту част словенства. Но није то било једнно. Кад не би било политичких противника славенства, по настојању Штросмајерову и склоности и увјерењу папе Лава XIII. данас међу нама католичким Словенима, бар на југу, не би од 1882. године било латинскога богослужја и латпнскога језика. Како је то питање за нас Хрвате са сваким даном јаче и погубније, јасно се разбира из резултата посљедњих мајских вијећања наших владика у Риму. Међу њима није већ било владике Штросмајера, који би и својим угледом и својом умном снагом могао пред Латинима показати, да је право на нашој страни и да политичка утјецања у оваквим пословима пе смију да говоре. Штросмајер је као погодио: не успијемо ли за Лава XIII., таква часа више не ће бити; знао је он и сам добро, што значн имати умника на мјесту, с којега могу да иду трајне и здраве одлуке. Али су притисци билнјачи него воља и снага папина: ми, како толико пута, тако п сад, изгубнсмо бој! Хоће ли доћи повољније вријеме за пашу народну цркву, то се не да нрорицати, али да и за тај посао нећемо имати може бити ни за стољећа нашега Штросмајера, то би се дало вјеровати. II тако је смрт Штросмајерова била и на овом пољу огромни губитак за нашу, а мислим да смијем рећи, и за славенску ствар.