Delo

ЕТНОГРАфСКА ИРОМАТРЛЊА 13 већ само у колико су оставила трагова у културп, језику и осећању завојеваие области. Миогобројиа и једно од другога у неколико различпа словенска племена, међу којима је могло бити и таквих која су имала више српске особине, пли внше црте доњо-дунавских Словена, најпре су н најдуже времена била под Византпјом, и византијска култура је на њима оставила најдубље трагове. Утицај те културе, нарочпто на впше и варошке слојеве македонских Словена, нпје престајао ни за време бугарских н српских завојевања, а осећао се и кроз сву турску периоду. Стара балканска култура је управо впзантијска култура, али ни у којој балканској земљн и ни на којим Словенима се толико пе осећа као на варошким Словенима Македоније, где-гдејако и на сеоским Словенима јужне Македоније. Пажљив проматрач ће опазити, да су дубоке психичке особине и поглед на свет (ЛУећапбсћаиипр,’) код ових Словена често византпјски. За време бугарске и српске владавине Македонија је н колоиизирана. Срби из Рашке су насељавани чак око Бера (код Солупа), у скопској области, вероватно н по другим крајевима. Осим тога, српска средњевековна држава, савршеније организације и више културе, оставила је многобројие трагове у Македонији. Све боље црквене грађевпне су из времена срнске династнје Немањића, као што је то утврдила научна екснедпција руске Академије Наука. Осим тога је Рашка завојевала Македонију после Бугарске, и од Срба су је Турци отели. Зато су ваљда историјске традиције, којих у многим крајевпма Македоније има (нарочито око Сереза, Прнлепа, у Поречу, у скопској области итд.), поглавито или једино из нашег немањићског доба. Али ииак нпједан од тих утицаја, ии српски који је био млађи и несразмерно интензивпији но бугарски, нпје створно трајну нсгоријску свест о народности Македопаца. 0 ипену Македонија се састоји из многих котлина, које су географске целине. Зато у Македонији има внше обласнпх пмена но н у којој балканској земљн. Псто тако често се и народ ноједнннх областн зове но имену племена, чија се племенска организацпја изгубила. Тако су се сачувала племенска имена Брсјаци п Мијацн. Брсјацима се зову словенскн становпнцп кнчевске