Delo

ЕТНОГРЛфСКА ПРОМАТРАЊА 29 али Киперт нпје могао употребити пеку другу методу, јер нпје имао других извора, осим поменутих нутпика. А међутпм су се у науци, у дипломатскнм круговима и у публици захтевали подаци о народностима европске Турске због српско-турског и руско-турског рата. За време ових ратова Киперт је публнковао оба издања своје карте. На његову су се карту нозивали Бугарп, Руси н — што је најглавније Бизмарк.1 Њоме је у европској науцп утврђено, изгледало је дефипитивно утврђено, мњење да су македонскп Словепи Бугари. Све доцније карте су биле од маљег зиачаја, губиле су се пред великим ауторитетом Кипертовнм. Зато ћу пх само с неколико речи карактерисати. Тако је Г. В1апсопГ1 2 1877 г. публиковао дело и карту о етнографнји и статптнстици европске Турске, у коме оштро и махом разложно критикује раннје етнографске списе, али су резултатп пншчеви погрешни. Кпперт је дакле с доста права оценио његов посао као „невероватно површап и непоуздан.“ Исте године су се појавиле две етнографске карте на енглеском, које заступају мегали идеју, на којима је дакле сва Македонија грчка. Једна .је од БупуеГ-а3 а друга од Генадиоса,4 јамачно Грка. Нпсу могле наћи присталица. Научнп 1 А(1о1рћ <Г А\тН. Пез пе^осЈаПопз ге1ап\еб аи ГгаИе <1е ВегПп. Рапз 1886. р. 317 е1 318. Ово је Бпзмарково мњење: Ба 51ШаПоп еШподгарМ^ие (1е 1а Ви1&апе, соште је 1е за1з (1е зоигсе аи1ћепЦ(]ие, е! сотте П гезиће (1е 1а теШеиге саПе (Јие поиз сошшззтпз, се11е (1е КЈереП, ез! се11е-с1“: означава гранпце бугарског народа ио Кпиертовој картп. А. (1 А\гП назпва ово мњење Бпзмарково „догађајем“: „Н заВ зоп К1ерег1 зиг 1е ћои1 бе (1оЈ§1. Еп зесоп(1 Неп, ипе (1ес1агаЦоп еИто^гарШуие (1е М. (1е В1зтагск ез! р1из ^ииие орјшоп, с ез! ип егепетепГ ХоГопз Нопс еп раззап! ^ие 1е сћапсеПег (1е Гетрјге а11етап(1 а(1те1, е1ћпо§тар1и^иетеп1: раг1ат, 1а ^гапНе ВШ&апе (1е 1а сопГегепсе Пе Сопз1аи1тор1е е1 (1и ГгаНе Не бап 81еГапо.и — Познато је даље, да је Кпиертова карта зопља служпла као основа Руспма прп ограппчавању сапстефапске Бугарске. — Бугарскп ппсцп, као Офејков, Бранков п други позпвалп су се на горње мњење Бпзмарково, п држалп да п њпме могу потпомоћп оугарске претензпје на Македоппју. 2 Вјапсош. ЕГћпо^гарШе е! зГаЦзЦ^ие (1е 1а Тшчцие (Г Еигоре а\ес сапе. Рапз. Ма1 1877. Размер 1.3.000.000. 3 бупуеГ. Саг!е еЦто^тарћЈ^ие (1е 1а ТипЈше (Г Еигоре еГ (1еиотћгетеп1 (1е 1а рори1аиоп рдес^ие (1е ГЕтрп-е ОИотап. Раг1з 1877. 4 Аи е11то1о51са1 Мар о! Еигореап Тигкеу апћ Огеесе, \\'Ић ЈпГгоНисГогу гетагкз ои 1ће (ИзкпћиЦоп оГ гасез т 1ће Ј11\т1ап решпзи1а апћ з1а(1зЦса1 1аћ1ез оГ рори1аЦоп. Г.опНои. бШпГогћ 1877. По Кпперту пзносп „(1аз Мепзсћепто^Исће т АизНећпип^ Нег Јгпесћјзсћеп РгеГепзЈопеп, 1П(1ет з1е (Незет бргасћКећ1е1е а1з ћеггзсћеиНет шсћ! \\еш&ег а1з (1аз §апге Масе(1ои1еи ип(1 ТћгасЈеп 2и\\е1зГ. „Озопљпо се не може нп поменутп“ (бах).