Delo

30 , Д Е Л О путнпцп н етнографске карте од А. Буа, Лежана и Киперта несумњиво су утврднле, да Грка има само у јужној Македонији, поглавпто у приморју. Одмах после Кпперта публиковао је етнографску карту евронске Турске аустрпјски консул Каг1 ^ах. Сакс узима да је Кнперова карта, као и све раније, 8ргасћкаг1е, и предузнма да на основу пстог материјала п својнх информација изради карту на новим основима. Нетачна је Саксова критика Кипертове и ранијих карата. То нису бргасћкагкеп, у колико се тнчу македонских Словена. Иначе се види, да је 8ах проматрао народе евроиске Турске и осетпо нетачност и непоуздану основу дотадашњих етнографских карата. Сакс нарочито истиче верски моменат: „Језик је само један од разних знакова националности; на Пстоку је исто тако важна вера, затим национална свест, и прп одређивању народностн ваља ова три момента комбиновати.“ Што се македонских Словена тиче, за Саксову карту вредп псто што је речено за Кппертову. Али иначе се видн да је Саксова карта израђена на основу нових погледа и новпх информација. Само га је позната, специфично аустријска бнрократска метода навела на цепкање народа до атома.1 После берлинског конгреса је нрестало живље интересовање за етнографпју европске Турске. Тек је од 1889. г. поново изазвано, алн за кратко време, поменутим списима п етнографском картом Далматпнца Сппридона Гопчевића, на којој су сви македонски Словени означени као Срби. Досадашњим излагањима је јасно обележепо моје гледиште и према овој карти.1 Каг1 8ах. ЕШпо&гарШвсће Кагке с!ег еигораГзсћеп Тигкеј игк! Јћгег ОерешЈепхеп ш Ап1'ап§ (1еб Јаћгез 1877. МШћеИип&еп (1ег \\Тепег Оеор;гар11. ОезеПзсћаИ 1878. ТаЈ. 3. Да иомепем главније групе, које Сакс разликује: Турке п Татаре, искључно мухамеданце, мухамеданске, католичке п православие Арнауте, грчке Арпауте, православпе Србе. католпчке Србо-Хрвате, иравославпе Србо-Бугаре, православне Бугаре, православпе Грко-Бугаре, грчко-католичке Бугаре, католпчке Бугаре, Помаке (помухамедањене Бугаре), православпе Грке, јелшшзоване Ципцаре и т. д. - 8рЈгЈ(1оп Оорбе\чс. Ше еЦшо^гарћЈзсћеи УегћаНшзве Маке(1ошепз ип(1 А11-8ег1иепз. Рекегшаппз МШ. 1889. 111. 59. са етнографском картом. — Маке(ЈопЈеп ип(1 АћзегћЈеп. \\'1еп 1889. с. 509. с етнографском картом. Реферептп су у сппсима С. Гопчевпћа нашли грубпх непстина и нетачности, нарочито 81екег, Тотазсћек, Неринг, Кочубински н Мурко. Њих несумњнво има, Да.ње. дело нма тон н методе агреспвних журналиста. Али, у оба сниса С. Гоичевића нма п нстипа н новпх пстипнтих података. II заго, п ако треба вероватп рефератима поменутпх писаца, нс треба се с вером ослањати па крптике