Delo

ЕТНОГРА(|)СКА ПРОМАТРАЊА 37 нограска карта од Мплана Ј. Андоновића.1 Српске етнографске карте су остале неиознате странпм књижевностима, па и последње две, које би по језику могле бити приступачне. Бугари нису имали потребе да састављају етнографеке карте, пошто им поменуте стране карте дају не само колико желе, већ често и сувише. Зато су Бугари просто репродуковали стране карте уз своја дела о Македонији; па иу новије време, кад су дошли до својих етнографских карата, увек и стране прештампавају, да бн своје карте учипили вероватнијпм. Њихове су карте не само познате у науци, већ им се и ресултати нримају с тога, што су им раније стране карте сиремиле земљиште. Бугарима је први пример дао ОЈМеТсоН (Шопов), којп је уз номенуто дело штампао Лежанову етнографску карту 1887. год.- Кнчев је уз „Македонију“ и своју етнографску карту Македоније штамнао неколико од најважннјпх старпјих етнографI је у веНем размеру штампана пста карта, коју сам горе павео. Из ње п пз осталпх картографскпх прплога се јаспо впдп, да нама па берлпнском конгресу није оскудевало разумевање ствари, али је сва страна лптература (нарочпто Кпперт) била против нас. Зна се да је поред политпчкпх тежњи, нама сунротппх, п ово био врло важап моменат. Изгледало је да се не можемо позватп пн на какво песумњпво право. 1 СаПе е11тодгар1Т1ие зегбе, ауес 1ев НтНев тегкИопа1ез Не 1а УГеШе 8ег1не е1 се11ез (1е 1а 8ег1Не <1и Тзаг ЦоисИап. Апсчеппе еНШоп Нез еНиНапт Не Г СшуегзЦе Не Ве1г§а(1?;. геуие е! согп§ее раг МНап Ј. Аш1опо\чс, Рго1'еззеиг (1е Г СшуегзЦе. Ассотра&пее сГип 1ех1е ехрНсаШ сопсе)'пап(; 1а диезИоп <1е 1а Реи1пзи1е ВаШатчие е! зрес1а1етеп1; 1а ^иезНоп е! 1ез рге(;еп81оп8 <1ез бегНез. Ве1^гаНе. МНа бтИсН, ПНгаЈге. 1903. У „А\чз“ проф. М. Андоповпћ додаје, ^а је „Гаикеиг <1е сеНе е1и<1е“ Мг. Ог. V. V. КасћНсћ. Нпједна српска етнографска карта пије детаљнсана. Ова, Мплојевпћева п Веселпновићева, боје целу Македонпју српском бојом, п не пздвајају несловенске народе, о којима се зна да их пма у Македонијп у главноме колико н македонскпх Словена. Само се па Драгашевићу види, да.је зпао пеке од главнијих страппх етпографскпх карата п да је читао п страпе путппке, те .је боље одредпо граннцу пзмеђу Срба и Арбанаса п наговестпо несловенске оазе ио Македонпјп. Због овога су српске етнографско карте лошпје од бугарскпх, на којима су, као што ће се нпже впдетп, кадшто доста тачно пздвојенн несловенскп народп: ипаче су српске н бугарске етнографске карте по научпој несолидностн потиуно једпаке. 2 Га Масеботе, аи ројпћ <1е \ие е1ћпо§гар1п(]ие, ШзЊп^ие е! рћћо1о§Гцие, раг ОНетоН'. РћШрророН. 1трг1тепе сеп1га1е 1887. Офејков је псевдоинм: ипсац је дела Шонов, дугогодишњи бугарскп трговачкп агент у Солупу. Дело је наипсаио врло вешто, али ће зналцп иитања осетитп нетачпостн. То је п после мпогпх спнеа остало пајбоље, заставничко дело бугарске пропаганде. Нема му иарњака у пропагаидској лптературп осталпх балканскпх народа.