Delo

384 Д Е Л 0 то незадовољење прати, којејеуправо идентично с њим, трајно и непрестано — и то задовољење може очевпдно значитп само престанак незадовољења њеног (зато п јесте моментано), осећање задовољства дакле само је осуство осећања бола, оно је чисто пегативне природе, док је бол напротив сасма позптивно осећање. Из тога Шоиенхауер непосредно нзводи, да у свету мора сума бола бити несравњено већа од суме задовољства, то је дедуктивни психолошко-метафизички Шопенхауеров доказ песимизма. Хартман се слаже са Шопенхауером у томе да је сума бола у свету већа од суме задовољства, али одриче ову дедуктивну подлогу, коју је Шопенхауер дао песимистичкој доктрпни. Он на име на сунрот Шопенхауеру гврди, да осећање задовољства није негативне ирироде, да истина има задовољстава која долазе за боловима н значе престанак њихов, али да тако исто има и задовољстава, којима при њиховом јављању не нретходе никакви болови*(нпр. задовољство пријатног кушања, задоволњтва науке и уметности, међу којима независност ових последњих од иретходних болова признаје и сам Шоиенхауер, само их чудним начипом одваја потпуно и прпдаје од воље „чистом пнтелекту“). Тиме Хартман неће да одриче, да свако осећање иретпоставља вољу, он само тврди да се код осећања задовољства, којпма нретходе болови, воља јавља моментано н одмах се задовољава, тако да нема времена да буде незадовољена и да се осети бол, док се ако незадовољење воље није моментано одмах јавља бол, којн све дотле траје док се воља не задовољи. Али и ако на тај начин по Хартману задовољ>ству не мора увек претходпти бол, ппак и по њему с тога што је подлога нашег бића п наше свести воља, болје осећање које се најпре јавља у свести, с којим управо и почиње свест, док се задовољство може осетити само у свести која је јако развијена, која је способна да врши упоређења. Ми смо раније видели, да по Хартману свест постаје тиме што један вољни акт долази у конфликт с другима, што се услед тога тако рећи одбија од њих н улази у себе, а сада додајемо, да је овако одбнјени и у себе повраћени вољни акт у псто доба незадовољен вољни акт, да дакле вољни акт тиме што постаје свесан, постаје свесан и бола у себи, које прати незадовољење његово илн, тачније говорећп, одбијени вољни акт, који је себе постао свесан, сам је собом бол, бол лежи дакле у самом постанку