Delo

ИЗ ЗЕМЉЕ ПЛЛЧЛ 25 да се стражари не би што осјетнли. Преиемагање им испаде за руком како су сами хтјели. II, једпо вече, испред штаће сужњи оставнти свакодневип рад по радиопнцама н бити закључани сваки у своју ћелију, Крсто п Мујо у пртеницама и кошуљама — да не би упали у очи, а заогрнути боничкпм ћебетима, нађу се оба у ћенифп. Ноћ је бпла бурна; громови пијесу дали једап другом одушити, а напољу је кнша пљуштала као из кабла. Звекет тавннчарских ланаца се разлијегао као навлаж одасвуда. Таман згода, да пзврше што су накастили. Ха, помозн Боже! II Мујо и Крсто смакну препилате окове с нога и баце пх кроз отвор на сандучету. Затим Мујо завије ћебе око главе; Крсто се полегутн те се Мујо принне уза њ и нровуче се главом и трупом окосимице кроз уски пенџерак. Крсто г& још упре у ноге, и Мујо за треп од ока љоспу колико је дуг и широк у коприву на грохтињи под бедемом. Да је Богом просто, само кад се наће изван срамотних зидурпна п животињскпх веза, у којима му је требало провести још осамнаест годипа — баш као хаси псу у жежељ>у, не било примнјењено! Но ево ти сад муке од Крста. Сам не може да се испење до прозорчића; а стражар нешто опћутао, па непрестано напао унирати у врата и зпвкарати час Крста час Муја да већ излазе. Впди наш јунак ђе је дошло да се мре, иа би готов те отвори врата. II, уколико се стражар појави преда њ, Крсто га шчепа једном руком за гушу — да не мога ни квекнути, а другом за нушку. Ову му оте, а њим тресну о патос као с гњилом крушчетпном; гњеци га и поигра му ногама на прси — док му гризина грцну на нос и на уста. А, да му не би био од сметње — нп њему ни никоме више никад и ниђе, прободе га штилетом кроз лијеву сису и прикова за јелов под. Па опда, што брже може, прнтрча те затвори и закључа врата; пушку упријечи испод пенџера, те се попе уза њу до на њ, и истим начином којим н Мујо излеће напоље стрмоглавце на исто мјесто ђе и Мујо. Овај се већ био постарао да му се побро не угрува, и зато подастро ћебе по камењу — те га нешто па ћебету а пешто на рукама дочекао и сачувао од повреде. — Е, нобро, ја вељах: е погибе, кад те не би за толико. Па не знавах: шта да чиннм, сињи кукавац!... зађе Мујо, грлећи побратпма Крста.