Delo

П Л А В II 93 једаи такав значајан дан. Остаје ти још један — последњп! Надам се да ће и он ускоро бити. Кнез је седео немо и неномично. Маска анатије и хладноће пије га издала. Седео је ираво, елегаптпо, н својом аристократском руком, бело.м као у девојке, гладио је фипе нлаве бркове. Кад кнегиља у својој беседи дође до тачке, где је хтела да заврши, наже се мало п, ублажавајућн свој оштар глас настави: — Тн си носледњп иредставнпк свога нлемепа у мушкој линији. Због тога ћеш иматп да нзвршиш велике и зпачајне задатке. Ја верујем да ћеш их тн умети извршпти! Не мењајућп свој положај и гладећи и даље бркове, кнез климну главом у знак одобравања. — II ја у то верујем! — понови оп са нешто попоса у гласу. — Само сам ти то нмала дапас рећи. Сутра ћемо се поразговаратн детаљнпје. А сада те даље нећу задржавати. Пмаш госте, можеш ићи. Пошљи ми Изу. Она му пружи руку као кад бискуп пружа стаду своме свој пастпрски аметист. Кпез се дубоко поклони и пољуби матер у руку. Аудпјееција је бнла свршена. За то време сала се беше напуппла. Барон Амндије, н ако је пре с презрењем говорпо о пиштавном миразу кпегпњипом, разговарао се сада с њоме врло жпво мењајућп враголасто гримесе на лицу. Машковски, гиба.јући се на својим танкнм и сриастим ногама, занимао је лепу Идалију генеалогијо.м својпх омнљених коња — наравио на епглеском језику. Ујак Проњски и Г-ђица Лавпнија Холшанска разгледали су мраморнп кип Амора п Психе, објашњавалп се, шалилп и добацивали једно другом досегке на француском језику. — А ту си! — узвикпу стара госпођпца, лупкајући пратиоца благо по рамену. — Знаш шта? Хајдемо мало па слободан ваздух. У овој је сали врло тескобно. Он јој пружп руку п изведе је на терасу. Остало друштво ппђе за њима. На тераси је шнљкао водоскок, прскајућн поморанџе у цвету и друго растиње у стакленој баштн. Онн пођоше да се шетају но стазн, посутој снтним шљупком. — II ви ми пе нуднте цигаре!—узвнкну књегињнца Пдалија, и обрнувшп се, додаде: — МеззЈеигз, оп I’игае 1 с 1!