Delo

96 Д Е Л 0 — Све, тако ми части. Али шта ту има?.... „Љубав је добра ствар!“ — додаде после тренутког размишљања. —• Могу вам јамчити, господине, да за такву карактеристику љубави нећете добити неранџин цвет. Бароне, да чујемо вас! Барон је час обавијао око прста гајтан од монокла, час га опет развијао. Ушкиљио је очима, и, нихајући се задовољно, рече са обичним пакосним осмехом: — „Љубав, то је фнрма на дућану, где продају врлину на грошеве, идеале на фениге, а част на шилинге.“ — Јамачно сте, господине, сталан муштерија у томе дућану! — насмеја се стара госпођица. — Кнегињице Изо, реците и ви, молим вас, коју о овом питању. Познајете, ваљда, љубав; у вашим годинама волела сам до лудила. Девојка се плашљиво повуче. — Не, тетка, ја нншта не знам, ннти бих умела што рећи. — Одиста — упаде Леон — радије бисмо чули мишљење саме предлагачице. — Дабогме, дабогме! — повикаше сви у један мах. — Желите; онда слушајте — одговори она, удешавајући да изгледа комична. — „Љубав, то је водвиљ који би могао пленити гледаоце, да само нема четвртога чпна.“ Ја зпам три п пљескам, а вама, млада господо, саветујем, да идете на ту представу, да играте тај комад на свима дилетантским позорницама — али само, само три чина. — Тетка — рече Леон поверљиво кроз смех — Да не осећате одвратност према четвртом чину и не одвраћате од њега само из пакости? — Шта? Како ти то разумеш? •— Да вп сами у овом тренутку пе узимате на се улогу оне лисице из басне и... — И киселог грожђа? Наравно! Е .јеси дрзак и чудно наиван! Четврти чпн ппсам видела само за то, што сам о њему много чула од удатих жена. Г\’ез{, се раз, кнегнњо Идалпја? — Ја сам већ гласала — одговори лепа госпођа. — Удаљавамо се од предмета! — Брло си добро одговорпла, ша ћеПе. Разговор о браку је удаљавање од предмета љубавн. Ево ти, Леоне Холшански, мишљење једпе удате жене нашега друштва. Јеси ли уверен?