Delo

98 Д Е Л 0 рисну награду, и осврћући се у наоколо као да је хтео питати, шта да чини с том драгоценошћу. Назваћу за успомену моју сив.у кобилу енглеске расе: Р1 е и г з (1’ огап§-е. Части ми! — Ова се пресуда зове: Ноппеиг а 1а зппрИсНб! — шану барон Леону на ухо. — Шта ћете сада, господине, са својим букетом? Да неће и он пасти кобили у део? , Гроф се трже, зашкиљи очима и поче удешавати цвеће. Већ је знао шта ће са својим благом. Изгледао је сав срећан. Међутим ноћ беше обавила густим мраком честу у парку и орошену рудину, а водоскок је жуборио веселим, монотоним жубором. Палата и тераса, где се занимало ово сјајно друштво, царовале су над благим падинама брда. Одатле се дању ширио диван изглед; сад је тмина све покрила, само се далеко тамо на сивоме хоризонту видела нека величанствена светлост, која је бојила високо небо. То прво опази кнегињица Иза. — Како дивно изгрева месец! — узвикну она. — Ах, збиља! — потврди Идалија — Уо1л*е ћгаз, кнеже Леоне. Мени се већ досадило ово стајање. Хајде да мало прођемо и да гледамо ову нову лепоту. (Наставиће се) Марија Рођевичевна. (С пољског преводи М. Ст. ЈанковиБ).