Delo

X Р 0 Н и К А 101 зивање; стално ноздравља глумца који снољашњим средствпма само својом појавом нзазива ефекат (пе чека, дакле, моменат кад ће тај глумац п — тога реда спољашњнм средствима та спољашња костимска средства до ефекта да доведе); он види и може да оцени само оно што глумац има на себн. Публика цени у позоришту оно што цепн н воли вап њега у књижевностп: оне петпарачке свеске са страшннм сликама на насловном лпсту: Црпе Замкове, Црне Тајне (и т. д. на црне), Џека Трбосека, Рокамбола, и Младост Хенрикову. Друго шта вндетн у позоришту, у осталом, само би пас зачуднло. Не регрутује ли се та нублика из оне која се видн н па улици? Из ове псте што се види по кафанама и шеталиштима, на зборовима н у парламенту? Из ове псте што прави ситне демонстрације н баца крупне речи, што баца круине речи и чини ситна дела? Људи стално траже узроке том дегенерисаном укусу, траже начина да се он иречисти, претањи, да се узднгне — па ма и помоћу капиларних цеви —, да се поппе до толико просечног да се може да избаци н бенаста оперета, н два пута толико „чаробне игре“ Рајмундове, и Грбоња, и Цветић. Све је то нзраз. кажу онн, ове подивљале, гњиле, зачмале и оријенталске средине у којој се крећемо; ове баре у којој је само жабокречини места; овога ђубрета у коме само коров може да нађика. Другп кажу да је наша периода, с једне стране, перпода остарелих, пре тридесет годипа посејаних пдеја, и с друге стране, очекивање некаквих нових. II тако даље. Мене нешто гонн да запитам: да ли је маса икад другојачија била, да ли ће маса икад другојачнја бптп? Цела се нублика, да узмемо н оних преосталих 10% у дискусију, дели на, по количини, велику већину и малу мањину; по каквоћи, на малу већипу и велику мањину. II та мала већина спутава велику мањину на сваком месту где се мора да сретне с њом. II пошто по несрећи, нма места где се та два искључнва елемепта морају срести, морају сести на једпу клупу н гледатн .један комад илп слушати какво музичко дело — какав је случај у позоришту — шта треба урадити па да Мамзел Нитуш и IIIелрок Холмс учине бар по два пута годишње места Шекспнровом Хамлету, Горковом На Дну, или Пбзеновом Бранду.’ Шта? „Трећи сталеж, рекао је Хајне, у поезнјн не вреди.“ Проширпте то на све гране уметности, јер свуда то вредп : да он ништа не вреди. Па ипак он вреди, он се мора да нита кад