Delo

102 Д Е Л 0 је реч о позоришту. Позориште је такве природе институција која да би могла да ради мора да има пара; да би имала пара мора да призове чаршију, зато што је она у већини и што има пара. Она мора, дакле, да подешава репертоар и глумце према укусу и потраживању масе. Маса, чаршија, медиокритет пише законе, одређује религију, одлучује где треба да се пође, заповеда. Па шта треба урадити да велику мањину мала већина не спутава? Шта? Бранко /1азареви1>. МУЗИЧКА ХРОНИКА Кавалернја Рустикана опера у једном чиву од Маскањпа. Међу многим погрешкама старе позоришне управе, треба нарочито забележити: игнорисање певања. Несумњива је истина, да је Народ. Позориште једини уметнички завод где се може а и треба, поред драмског песништва, глуме, декоративног сликарства још и музика а на по се уметничко певање култивирати. У своје време старој је управи предлагано да образује нов кадар певача-ица, који би ту лепу вештину на виши степен подигли. У место тога она је лепо певање безразложно багателисала не хтевшп ништа за напредак те гране уметности учинити. На непотребне ствари хиљаде је бацала, а на певање жалила је и једну пару утрошити. Кад је оперету укинула, није публици ништа боље, лепше, и здравије душевне хране дала. Срби музичари саветовали су да место фриволе оперетске, упозна публику са словенском музиком која је нама сроднија, ближа и приступачнија. У нас се ваздан прича о словенској узајамности, међутим баш на културном пољу, где би се једино с успехом на тој идеји радити могло, ппшта се не ради а и позориште пам је зато живн сведок. Необично згодан је моменат био после укинућа онерете, да се словенска музика одомаћи, али ето он је пропуштен и три године прођоше узалудно. Стара управа ставила је у свој програм рада многа дела с иевањем, па чак и класична, но све је то на папиру остало. У Годишњаку позор. од 1904—1905. видимо ова дела: Али Паша