Delo

104 Д Е Л 0 својпм музичким инстинктом прави 1етро иогодити ц неће се служити фиксираном метрономском темпом; у томе и јесте разлика између занатлије и уметннка. Ето те особине су потребне за веће вокално дело, као што је.опера. Главна улога у овој оперн додељена је новоангажованој певачици г-ђици Мајетинској. Глас јој не би лош био, пре би смо моглп рећи да је врло пријатног Шпћге-а, доста снажан за драмско иеваље, само нас изненађује, што јој нису гласни регистри у реду. За читаву квинту нрелази грудни регистар свој рубпкон, што није случај код добро школованпх певачица. ТемперамеНта има у довољној мери како за певање тако и за глуму. Па п начин певања није лош. У погледу текста приметили смо док се глас у грудним тоновима креће, речи су доста разумљиве, само су што је прнродно, пошто г-ђица нема српскијезик у власти, погрешно наглашене, а у позоришту поред два капелника нико није хтео ни умео, да је правилно нагласку упути. Горњи тонови (КорНШтте) доста су неразвијени и несигурни, а при малој индиспозицији отказују послушност. Та неиоузданост долази, што г-ђца нема средњи регистар, који стоји у вези са главним, трећим регистром. Овај ангажман јако је карактерпстичан по знање капелниково у вокалној музици. Тенорску иартију певао је г. Оржелски, наш стари познаник од пре четири годнне. Осим лепог и већ прилично нстрошеног гласа и живог темперамента овај певач врло мало зна у својој вештини. Начин певања је једнолик, фразе обичне, често бесмплене. Тихо иевање је празно, без звука, а ±‘ог1е форсирано у толикој мерн да прелази у викање; нема оне средње заокругљене јачине, којом се највише пева. У сицилијани пева Р отвореним грудним тоном, што не чине озбчљно школовани певачп из два разлога: што је немузикално и убитачно за глас. Поред свију мана г. Оржелскп је имао у драмским моментима доста успеха, а било би и већег да му није капелник сметао својом невештином. Зар се могу душевни осећајн обуздати у психичким моментима у којима се Турнду налази? Природно је да драмски певач падне у ватру и местимице свој парт убрза, још би природније било да капелник с оркестром иде за својим иевачем п не ствара му неприлнке, али што је у целом свету природно, код нас није било. Овако дириговање потсећа ме на концерат г-ђце Шоповићеве. Ондашњи војни оркестар пратио је госпођицу која је свирала на клавнру, а дирнговао је г. Би-