Delo

КРИТИКА II ВИБЛИОГРАфИЈА 111 мантизам, култ прошлости, идеја иародне културе биле догме и новог покољења, за које је сво то било „узак патриотизам “ и ,празна мстаФнзика" (стр. 170). II ако је ово неодређено речено ипак се да закључиги да су млађе колено чинили: либерали, демократе н социјалисте, по именце ту су:- Змај, Јакшић, Л. Костић, Каћански, Кујунџић, Бл. Јовановић, Св. Марковић и други; њима је национални романгизам и култ прошлости био „узак патриотизам* и „нразна метафизика“. Па кад су им биле такве идеје (т. ј. „правци* по Скерлићу) иротивпе романтици, култу прошлости и метаФизици, како су могли писци таквог духа створити „сву нашу романтичну књижевност шездесетих година“ (стр. 187).“? II према овоме да ли не можемо посумњати како ови пиеци нису могли бити представницн наше романтике прошлог века? И колико у тој сумњи има истине видсћемо из прегледа трећег одељка ове књиге, који се зове ,,0младн11ске идеЈе““. Напред смо рекли да је о идејама требало ире говорити нсго о раду Омладине. Али, рецимо, тамо је узгред иисац изнео само принципе на их овде развија у засебне одељке. Не бисмо могли имати нншта противу тога, кад би се сад овде износиле само оне идеје чији су принципи напред поменути, да се објасни рад Омладине. А тамо је овако Формулисано. Задатак је Омладине: просветно-националпи, просветно-економски, иросветом ка слободи с помоћу науке. народно уједињење, а у политици та је Омладина исповедала начела: либерала, демократа и социјалиста. II према оваквим диспозицијама било је са свим природно што г. Скерлић отвара нарочите одељке: Велико Српство, Омладипа и западна демократија; Демократске идеје омладине и Омладина и „нова наука“, јер је напред само укратко речено да се тих начела Омладина држала у свом раду. Али како да се протумачи што се пред људима са свим позитивистичких идеја као што је био Вл. .Товановић, Св. Марковић и други, морало говорити о Хердеру из 18 в., о панславистичком покрету пред 1848., о илирима, о Колару, Штуру и другим панславистнма? Што ће све то иред У. Омладином од 1866? Ако је то дошло из каквих других разлога а не да објасни карактер покрета, онда је требало и рећи због чега се то и нарочито чини. Јер за људе од 1866. није новост словенски слом од 1848., Омладинци се држе других ндеја, траже другу основу напретку, они нису за васпостављане Словепства на место