Delo

112 Д Е Ј1 0 Гермаества и т. д. као што се мислило до 1850. Напротив Омладива тражи културну заЈедвицу свих европских народа, у то име ишао је В.1. Јованови!! не по словенским већ по западннм крајевима. На омладинској скупштини 1867 и не помиње се она утопија словенска од 1848. Омладиеа прима у своје друштво ка<а равноправне чланове Хрвате; Словенцима и Бугарима допушта само реч на зборовима, а све остале Словене само поздравља (стр. 184). А са свим је друкчије било на скуповима Илира и панслависта до 1850. Дакле писати читаву главу (XI) о „Словенским идејама“ и то оним које су владале до 1850 овде је било са свим непотребно, то је нанослетку видео и г. Скерлић при крају те главе где овако говори: „У опште узев, Словенске идеје, које су апсолутно владале око 1848, код Омладине су биле измењене и ослабљене јаком дозом ужег национализма и либерализма“ (стр. 189). За тим износи како виђен омладинац Сандић на једној Скупштини кличе: „Ја сам прво Србин па после Словенин.“ II „млађима се (омладинцима, а њих је већпна) никако не допада она реч руског несника о потоцима који треба да се улију у Словенско море... већ у либералној Енглеској траже симпатија и помоћн за дело ослобођења Српског народа" (стр. 190). Па кад су овакве идеје биле на влади Омладине од 1866. што је било потребно помињати скоро све мисли панелависта из прве половине 19 в. Тим је нстина књига порасла бројем страна, али је оштећен таблб У. Омладине, а том непотребном епизодом о Словенским идејама није дат никакав нов прилог нашој књижевној и народној историји прве половине 19 в., јер се о Словепском романтизму (ианславизму) налазило и више н боље у расправи Мурковој, Шурминовој, С. Томића и других. II ми држимо да је ово нисац учинио што му је од скора предмет нзучавања Историја Српске Књижевности, па му још нису позната општа места која карактеришу прву, а која другу половину прогалога века Тако исто велика је погрешка учињена кад је за објашњење У. Омладине једна цела глава посвећепа пансрбизму под именом Срби сви и свуда. Иод оваквим називом Вук је писао у своме Ковчежићу, 1849. будући у опозицији тадашњем хрватском илирству, доказујућн да су ио језику Срби и Хрвати који говоре штокавским диалектом. То је Вук нисао онда кад су Хрвати у књижевности прихватили наш штокавски говор, себе назвали илирима и радили да се и Срби не зову