Delo

КРПТИКА II БППЛИОГРАфИЈА 113 Србима већ онако као и Хрвати. Али тај Вуков папсрбилам од 1849. у омладинским круговима 1867. сматрао би со заблудом, јер су Омладинци истакли, мссго иређашњег панславизма и Вукова, пансрбизма, „мисао свссловенске узајамности" (стр. 182), а Хрватс сматраху за засебпу илеменску целппу без обзпра што со у књижевности служи срп. штокавским дијалектом. Све ово приказивати у нмс карактсрисгикс покрета од 1866. такође јс ногрешка. Овдс се је писац очигледно помео ге сличности измсђу покрета, до 1850 и покрета иосле 1860. — узео као идентичности, јер је оно — што је уводило у борбу ШаФарика, Колара, Вука, Гаја, Вранка, Даничића и вруге — само слично са онпм што покреће Вл. Јовановића, Кујупџића, В.1. гБорђевића, Св. Марковића и друге омладипце. Са свнм јс било могућно да је било много сличних идеја, а неке су могле бити н истоветне у те две генерације нашег света, али идеје које дају Физиономнју морале су бити друкчије. Тако исто у очима омладинаца био јс друкчији „култ прошлости“ и „Велнко Српство“, они су те идејс рапије генерације модификовали према својим новим погледима, тражећи наслона на западни либерализам, демократију и социјализам, и према нозитивној науцн Дарвина, Миља, Бихнера и других, а остављају науку Добровског, ШаФарика, Палацког, Штура и другнх панслависта. Овакве су омладинске идеје, оне јој чине тип, а оно слично и заједничко са опим до 1850, омладинском духу пс чппн квалитет већ квантитет. Г. Скерлић је могао овде додати и идеје Рајића, Доситеја па чак и Арсенија III Чарнојевића, али све то не би карактерисало омладину као такву, већ онај део њепих особнна у колпко су омладинци били Срби. А Срби су у току историјс имали разне карактеристичие идеје, ио њима се разлакује једно доба од другога. Па и Срби шездесетнх година имају своје карактеристичне идсје, но којима ће се у историји иознавати. Само, дакле, непозпавање псторије могло је учинити, да се овде у име карактеристикс Омладиие, равним начином и без резерве, износс и опе идеје којс карактерншу доба Вуково и његових савременика. Заиста се морамо чудити зашто је ово све и овако говорио писац кад и сам на стр, 170. велн, да ново покољење није било као старо у погледу на пациопални романтизам и култ прошлости. Ко хоће да види оригиналне црте идеја омладинских гр« ба да прочита главу 15., 16. и 17., ту су карактеристике ндеја омладипе изложене овим редом. Омладина прати идсје републиканске (стр. 253.); ЂУ душама својим, омладински вођи били су идеологаки републиканци“ (стр. 254); „Републиканско надахнуће палази се врло Дело, књ. 42.