Delo

116 Д Е Л 0 у њима па да се види колико Је тим листовима обогаћена наша литература тога, доба. Утицај народне поезије. По називу одељка изгледа да је Г. Скерлић имао намеру да прикаже утицај нар. поезпје на целу Омладинску литературу, и онда је требало прво изложити ту литературу, па утицај нар. поезије, или да ово са излагањем иде упоредо, као што је чинио Вуловић и Недић. Али је овде најважпије . • истаћи како Г. Скерлић мисли о утицају нар. поезије на писас шездесетих година. Њему је требало да каже о утицају нар. поезије па Кујупџића и његове омладинске другове па је с беседничком површношћу говорио о Осијану. Нибелунгу, Гриму, Копитару, Вуку, и опште речи о пар. поезији Европљана. Ко зна ове ствари, мора се питати па шта би друго Г. Скерлић поменуо кад би говорио о утицају нар. поезије на Сарајлију, Мажурнића, Његоша и Суботића. Већ је постала и школска истнна да је друкчије нар. поезија утицала на ове писце, а друкчије на оне шездесетих година. Ако г. Скерлић држи да ниЈе овако онда је требао да се изјасни тако рећи и делом а пе само речима. требао је научнички своје мисли на тексту приказати. Место тога само говорити како су Омладинци високо це нили нар. поезију не значи много, јер ми знамо да су они још вигае ценили позитивне науке, а тај случај није био у време певања Сарајлије. А да „никада српска књижевност није била толико прожета народном поези)Ом,‘ (320) треба'то ма каквим нримером показати, као што је радио Вуловић и нешто Недић, јер ваљада није нп Г. Скетић ово писао за народ или гимназисте па да се разуме место Факта. Требало је речи текстом потврдити и због тога гато се Г. Скер лић сада први пут јавља нарочитом расправом о утицају нар. поезије па гшсану књижевност, па да се види како у томе стоји према Вуловићу, Недићу и другима. А да нису људи од 1860. зато и ро мантичари гато цене и пар. поезију о томе ћемо доцније говорити. II о с л ед ње бо р б е о к о ј е з и ка и п р а в о п и са. За нашу књижевност после 1860. а нарочито после 1866. ово је иитаље потпуно безпредметно, ако хоће да се разликују. ситнице од главних ствари. Треба само загледатн у Вукове граматичко-полемичке списе у редакцији II. Ђорђевића, па да се добије потпуно убеђење да у доба Омладине није било борбе у књижевном смислу; од свега, тих су година умирали главне воће борбе. Много пре 1800. Вук ни с ким не полемише о језику и правогшсу, такође и Даничић. овај је 1858. био секретар Друштва Словеностн, нисао Вуковим језиком а нравописом службеним, пе сматрајући да је апсолутна потреба чисго Фопетичке