Delo

118 Д Е Л 0 Мађарски утицај. Одмах на првој страни овога одељка каже се да је био важнији утицај немачки а почиње се прво приказом мацарског, не износећи разлог за тај обрнути ред. У осталом то не мења ствар, ако је главно како треба да буде. Овде је реч о литератури, а г. Скерлић наговештава да ће говорити и о друштвеном и културном утицају Маџара на Србе и ми смо мислили овде наћи у првом реду приказ маџарске школе из које је изашао Катанчпћ, Мушицки, IIетковић, Вујић, Суботић и други, кад се отпочиње са 18 в. Али су то били само звучни наговештаји, цео се тај утицај своди на списак праваца, а без карактеристике маџарског духа и нарави у литератури, па да по том приказу видимо да су заиста нека дела наше књижевности постала утицајем маџарске књижевности, кад пема тога, све је опет остало само на речи. Немачки утицај. 0 овом утицају до шездесетих година објавио је Мурко, Вуловић и други. Хердер, Гете, Шилер, Биргер, Хајне и њихови савременици чине новост за Србе до 1860. Г. Скерлићу остало је да тражи нова имена, или ако је и оп хтео да говори баш о утицају ових писаца, требао је да декомпонује неког срп. писца, па да се види како г. Скерлић разуме немачки литерарни утицај. Вез тога начина прича губи научни значај, јер прво рећи: Арањн, ПетеФИ, а после: Гете, Шилер н Хајне, без примерног објашњења то за читаоца значи само промена адресе, а он и даље не зна шта је особина маџарског а шта немачког утицаја. Затим г. Скерлић мало истиче боље преводиоце од слабијих, не говори о избору и укусу преводилаца, нити је где год дао бар узгред реч о значају превођења за нашу књижевност, такође ни о вештини превођења. Још нам се чини да се је г. Скерлић много ослонио на библиограФИЈу превода не улазећи у квалитет и количину. На нр. он вели за Јована Хаџића: „пун је превода из Шилера, Гетеа, Хердера, Клошптока и Крумахера“ (365). А Даничић је са исте катедре на В. Школи рекао за Хаџића да је толико мало преводио из тих немачких песника, да се може узети као да их пије ни преводио. Сем овога овај је чланак непотпун и због тога што г. Скерлић и после 1860 г. налази да је наша литература симо под утицајем немачким и нешто маџарским, међутим треба се сетити значајних нревода са Француског, енглеског и руског језика иосле 1860 г. па да се видн да је једна од оригиналности покрета жездесстих година и ослобођавање од искључивог нсмачког утицаја. На крају овога чланка, гледао је г. Скерлић да оправда ову непотпуност, називајући овај чланак „нодатци за једно ограничено доба“ (373). Па опда зашто сгављати звучпе науч-