Delo

КРИТНКЛ И БИБЛИОГРЛфИЈА 119 ничке називе за овај одсљак, кад су у њему само „податцн* ? Па кад је овде требало само да се изложи утицај немачки за „ограничено доба,“ т. ј. за доба У. Омладине, онда шта Ке ту реч о пемачком утицају преко Штура, Колара, Копитара; о утицају на Вукат Сарајлију; о нреводима Вас. Суботића и Вас. Живковића и Лована Хаџића, кад је све то било давно пре У. Омладине? Зашто је онда узет овај плап ио коме расте број страна, а кад ,је реч о гланпом т. ј. о утицају „за ограничено доба“ за доба Омладине, датн само иодатке? Јер за утицај пемачки до 1860. можемо наћи у Мурка и Вуловића и другнх. Што је то морао понављати г. Скерлић па да му не остане нростора за „исцрнну студију“ о немачкомГ утицају Омладипског доба ? Источњачки мотиви у поезији. И ако се ова цела књига у главном тиче У. Омладппе не од 1860. г. Скерлић је редовно почињао излагање од 1860. и тнм је као што смо впдели ова књига изгубила карактер јединства, али у овом чланку г. Скерлић чини изузетак, а није требало. Требало је и овде почети мало издаље (кад се тако уобпчајило у другим чланцпма), јер о овој теми нема пи у Вуловића, ни у Мурка већ нешто мало у Недића. Заиста се овде дало поље за оригиналап ра д, о источним мотпвима у срп. литератури. Али је г. Скерлић претпоставио да нам показује нсточне мотиве у литерагури Француза, Енглеза и Немаца, алн и то површно, само неке напомене, без парочнтих текстуелних приказа. Напослетку могло би се и ово нримнти да је иод овим називом говорено још о каквом директном источпом утнцају, јер се само такав н јавља у нашем животу и литератури много раније од Змајева доба. < >чекивали смо наћн обраду днректног утпцаја, а зато се пуди грађа још из нашег старог доба. Да се је г. Ске.рлић мало боље послужио и самом библисграФијом, вндео би и тај директпи утнцај Истока много прс Змајева доба, и у делима већег значаја као шго су: Јудита, Робпња, Јеђупка, Дервиш (из 16 в.): Осман (пз 17 в.), Кој Змаја с Орлови (из 18 в.); Сербијанка, Гор. Вијенац и т. д. Да онај назив овог чланка не значи много то нам при њсгову крају и сам г. Скерлнћ признаје, говорећи : „Источњачки мотиви јесте н један*од најјлчнх утицаја немачке књижевности на српску“ (383). Па онда зашт<> се ово није ставило у иретходни чланак? Зашто се отварала рубрика кад се на крају крајева баш ништа' не казује, кад п даље остлјемо са старим знањем о источним мотпвпма? Позориште и Шекспнр. Овај назнв еамо бслежимо. ,јер