Delo

КРИТИКА II БИВЛИОГРАфИЈА 125 тога Писма о браку свештених лииа“. Свето Писмо учи да је брак узвишено и Богу угодно дело, и ово учење је израз природнога закона о браку, који се распроетири на све .вуде на и на свештенике, али — разуме се — да Свето Писмо ипак не прописује безусловно стунање у брак: „које свештено лице може да буде бсз жене, нек буде; не може ли, нек се жени.“ Отуда девичанство није ни у каквој противности с брачним животом. „Али, као што свако добро учење људи знају и увек су знали да на зло изврну, тако су изврнули неки људи и ово учење о девичанству, у оно исто доба, кад Је Христос сам божанским чудом увеличао славу венчања у Кани галилеЈСКој и кадје децу благосиљао и назвао их божјим даром и небеским наслеђем.* За потврду овнх речп писац наводи и тумачи I Тим. 4, 1—3. Свето Писмо зове ђаволском науком ону, која забрањује брак. Таква је наука била Гностнка, Манихејаца н Енкратита. Енкратизам (уздржљивост) ироиоведао је апсолутнп аскетизам, а у верским питањима није одступао од хришћанства. „На ово учење, по мишљењу егзегета, одпоси се оно место из прве иосланпце Павлове Тимотеју, где се осуђују дотичнп лажни духови, који забрањују женити се“, а чије се заблуде данас држе као правила у цркви. Сами апологети хришћански много су овоме помогли. Они су истина, ценнли људе који у браку часно живе, али су ипак нагињали девичанству. „Нигде у Светом Иисму нема спомена о каквој разлици између нрвог и другог брака; нити се сматрало нротузаконито, кад би се удовица преудала, или удовац ожепио, јер нх закон првога брака није више везивао.“ Свето Писмо сав^тује млађима да се жене по други пут, ако обудове (Рим. 7, 3; I Кор. 7, 8, 39—40; I Тим. 5, 14). Кад је у цркви преовладао онакво мишљење о првоме браку, јасно је, шга се мислило о другом. Црква је према одредбама анкирског, неокесарпјског и лаодикијског саб"ра ироппсала епитимију за оне, који ступе у други брак, а Монтанисти су исповедали, да су деца од другога брака погана и ђаволски пород. Последица овога је да се не прнма у клир лице, које се два пута женнло. Оваквн ирониси о другом браку код световњака пооштрени су за свештенство, тс се , под упливом оваквога суђења развнло и црквено законодавство о браку свештених лица у оном правцу, како то данас иостојн у православној цркви“ (стр. 11—23). Друго нитање. „Какве су, почињући од IV века, издансбиле државним и црквеним законодавством законске наредбе о браку свештених лица, кад је и услед каквих нрилика капопски забрањено