Delo

КРИТИКА И ШШЛИОГРАфИЈА 127 слаипе цркве, могла бити укинута или измењена она забрана?“ Свестрано научно позпавање предмста, о ком пнсац у овој књнзи говорн, овде се пење иа највишу тачку стварних разлога. Писац одговара да се ова забрана можс (н треба) изменитн „са мало добре воље од стране више црквене јерархије.“ Занамтимо! ,са мало добре воље од стране више црквене јерархије." „Забрана женидбе удовом свештепству не потиче из божанеког права, него се она оснива на позитивном праву цркве, и дакле то је црквени закон, који је црква издала по својој законодавпој власти. Између закона који потичу из божанскога нрава и закона изданих црквепом влашћу постоји разлика и по суштини тих закопа и но пауци црквеног права.“ — лКад је црквена власт нашла да може изменити нешто, што има своју основу у божанском праву, тада још лакше и слободније може она да измени једну наредбу, која пема основе у том праву.“ — „У Свегом Писму псма пигде спомепа, да би црквена власт имала право да лишава човека нриродне његове слободе и да га силом подјарми свом закопу.“ — „Забрана ова може се правдати стотином разних разлога... али сви ти разлози падају и морају пасти пред природним законом о браку, који закон сам је Бог прогласио, и Снн Божји утврдио га у хришћанству.“ Ово су разлози, који су диктовали ученом иисцу да се опреде.ш за могућност и потребу измене ове забране; разлози, пред којима се н сваки другн мора или иоклопити или уклонити (стр. 44—52). Четврто нитање. „На који би се начин ова измена могла нзвести?“ — „Каква је власт ово узакопнла, таква треба да га изменн; дакле васељенскн сабор. Како се данас не може нн номислити на васељенски сабор, то би онда био најподеснији начин, којим би се могао изменити и закон о забрани женидбе свештеним лицима, кад би наиме једна автокеФална црква, на пр. српска или руска, иокренула ово иитање, и друге би се автокеФалне цркве сложпле, те бп овим путем измењени онај закон постао општеобавезннм за васцелу православну цркву.“ Но и овога баш кад не би бнло, писац ипак ауторитативно доказује да „овакву измену у нраву је да изведе свака автокеФална црква за своју област, а да се тиме она ни најмање не огреши о основна начела православпог црквсног права; ннти бн тимс она прекорачила гранпце канопски јој признате законодавне власти.* Не би требало да има кога, који се с овим не бп сагласио. Али нисац као да то ипак нредвиђа, иа нас овако на крају ове радње саветује: „У питању овом не треба никада заборављатн, да забрана