Delo

144 Д Е Л 0 одну правилност између атомских тежина и осталих особина. Тако је по1-тао закон перподногсистема елемената. Ту своју орпгиналну спстематпку елемената саопштпо је на скупу Руских Прпродњака 6. марта 1869. год. под насловом: „0 односу особина елемената према атомским тежинама“. У псто доба ,јавља се са таквом идејом п Немац Лотар Мајер. У почетку су обојица називани обичнпм спекулантима, а доцпије кад систем поста продуктиван и бише пронађени елементи, које је Мендељев предсказао у свом низу п до ситница описао по хемиским и физичкпм особпнама, њихов ^систем назпваху највећим умним тековпнама 19. века. Мендељев је до краја жпвота радио па своме систему тежећи да сведе п разноликост елемената на јединство материје. Отуда он претпоставља да почетак елемената чини етар. кога он назива Њутонијум, који је најпростпји комплекс праматерпје. Није био тако плодан писац али је увек био епохалан. Главна су му дела: „Основп Хемије" у коме је кроз целу Хемију провео идеје своје поставке; „Пропзводаа Нафте у Америци и Кавказу;*„Истезање течностп", п многе расправе п чланци у свима стручпим часописпма на свима језицпма. У последње време радио је као неки компендпум руских орпгиналних научних радова, који је назвао: „Сазнање Русије“ и које .је недовршено. Интересантно је забележитп да нпје бпо члан Руске Академије Наука ма да је толиких странпх био. Руски званичнп научари често су га назпвали потомком Чпвута и ако је био прави Рус. Власник н уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовпћ — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика ЈБубииа улица бр. 8)