Delo

НЕ0СТВАРЕ1Ш СЛН 177 новаца. За њих ће куппти пар леппх миеђуша и поклопити нх Босиљки. Како ће се она обрадовати, кад оп отворп малу сомотску кутијнцу и унутра ааблиста примамљнв пакит! „Трубач! Свнрај устајање! Сад сп устао и опет дремаш, лолр једна!“ Цвија се трже и збуњено се окрете вратпма на којима је стајао дежурнп нотпоручник наслоњен па сабљу. Затпм журно прихвати трубу и прииесе је к устима. Кроз мириу атмосферу нроломише се металпн и кртп звуцн налик на пућпурнкање препелпце у зрелом житу. Стари и пскрпвљенп зидовн касарнски одбнјаху од себе дрхтаве звуке, који се носле раширише високо изнад кровова тихе паланке и удараху у околна брда. Као зв.уци чаробне свирале, тако дејствоваху гласови труое на носпале војнике. У нространим и мрачпим собама забруја као у кошници. Ходником се разлегао шум којије долазио од хитрог превлачења четке преко чизама; из штала одјекивао звек сабље и мамуза, и чула се нсовка подпаредника, док су коњи узнемирено врпштали п хрзалп. II * * УII У облаку од прашине јурила је батерија широкнм пољем које се пружало одмах иза мале паланке. Коњи су скакалн упропнпце, топови прескакалп п тутњали, а послуга згрчена на својпм седиштима, очајнички се прпдржавала да пе пспадне. У једном крају пространог поља већ се бе.тасале вашарске шатре и дизао се дим од ватра. Тамо се још сад спремало за сутрашњи вашар. На челу батерије, иза командира, .јахао је на својој „Голубици“ Цвија трубач. С времена на времс оп би жељно погледао тамо, одакле је већ донпрала тишма разноликог света, а сав блажен помпшљао је на сутрашњи дан. Неколико дана како је већ постао нестрпељнв, очекујући тај срећнн тренутак кад ће загрлитп тајом своју Босу. Није осећао пн умор, ни тегобу службе са те срећпе помислн, а командир га је зато похвалио пред целом батеријом, п одобрно му унаиред два дапа осуства о вашару. II сад док је батерија летела пољем, Цвнјн су поред очију Дело, књ. 42. VI