Delo

БРАК И ПРАВОСУЂЕ (НАСТАВАК) На Западу се судска надлежност за брачне спорове развијала на други начин. Док је римска црква улазила у састав старе римске царевине за то време разуме се и односи цркве према државп били су једнн исти како у источној тако п у западној њеној половнни. Али од краја петог века, после пада западне половине, почиње се већ развијати панство у средњевековном смиелу те речи, показујући свој особити утнцај норед осталога н на даљи развнтак брачног правосуђа у западним државама. Разгранавајући ноступно своју законодавну власт за грађанске предмете уопште, западна црква је у нсто време све већма проширивада и круг своје судске надлежности за брачне спорове. Међутим западно опште-црквено право (јив ишуегза1е) ннје једновремено одмах свуда усвајапо. II ако се пстинаримска црква старала од своје стране да постпгне једипство како у ногледу појединих норми о браку, тако и у ногледу њпхове практичне прпмене и своје судске надлежностп у брачннм предметима, нпак она дуго пнје била толпко моћна да ту своју намеру свуда и до краја изведе.. Поједпне су државе већином свака на свој начин и нрема својим домаћпм приликама снецијалним правом (ји8 рагНсикге) регулнсавале ове односе. У науцп је утврђен факт да су „цркве разних држава својим нарочитим путевима ншле; да је готово свака држава имала своје