Delo
БРЛК II ПРАВОСУЂЕ 181 специјалне законе о браку, беу обзира иа то што се у попеким стварима показивала извесна веза са законпма римске цркве.“' На Наиаду је нстина још раније него на Пстоку Карло Велики, цар обновљене рпмске царевине, издао био закон (802. год.), којим се наређивало да еннсконн н свештеници са старијим људима из народа морају пажљиво испитивати сродство, а затим да се свештеничким благословом брак закључује.'- Али да ли зато, што овим законом нпсу бпле нредвиђене последице у случају ако би брак био закључен без благослова, другим речима, што' је он био без довољпе санкције, несавршен закон (1ех 1трег?ес1а); да ли зато, што царска власт није више била у стању да изнудп извршење његово или пак зато, како неки мисле, што није бно у складу с општпм погледима римокатоличке цркве — црквено вепчање и норед тог закона нпје могло цостатн владајући облик закључивања брака. Какво је пак гледиште сама црква заузимала у овом нптању на Заиаду до IX века показују нам најбоље одговори папе Николе I (8бн до 867) на стављена му питања од страпе Бугара.3 Пзмеђу осталога они су га питали и о томе, како треба закључпватн брак. Паиа им је у своме одговору претходно опнсао какав је је ред у том погледу владао код Римљана: прво заручење с предајом невести прстена верностп од стране женнха, затнм склапање инсменог уговора, а после тога бива примање благослова у храму Божјем. Али, све те и друге разне церемонпје при закључпвању брака заједно са црквеним благословом, по пзјавп паниној, не морају бити испуњене и брак ипак је иуноважан само ако постоји узајамна изјава прнстанка брачних страна1 Пз тога 1 2 3 41 КгеГвеп Ј. ОевсШсМе с1е8 сапошбсћеп ЕИегесЈпе 1л$ /дип УегГаИ (1ег •СНоббеп ШегаШг, РаЈсгћогп 1893. 8. 888. 2 Види Рг1ес11>ег$ ЕпШ 13г. Бећгђисћ с1еб каГћоћбсћеп ип«1 есап^ећзс.ћеп КЈгсћепгесћГз, 5. Аи1'. ЕеГр/лд 1903. 8. 445. 3 Око седам еловенскпх племена најсроднијпх Србпма потпало је бпло под власт Бугара. Примпвшп хрпшћапство опа опазе да се то учење не слаже са онпм што је код њпх већ иостојало. Услед тога скуп поглавпца пађе се побуђен да састави списак свега у чему се разликују њпхови погледп од хришћапскпх п пошаље га ондашњем папи Николп I (858—867) да пм оп одговорн. Ти његови одговори од 866. годпне зову се геаропба ас1 сопзиИа Ви1§агогиш. Поставл>енпх пптања пма впше од стотпне п на свако од њпх папа даје свој одговор. Извод из тог спомеппка впдп Гилвферди н г в, Собрап1е сочнненЈи. С. Петербургт. 1868. т 1. стр. 65—71. 4 бсћпН/.ег Јоверћ Иг. КаШоћбсћеб ЕћегесШ РгеЉигд I В. 1898 8. 150.