Delo

182 Д Е Л 0 се види да црквени облик вакључивања брака на Западу у то доба, дакле, још није био дефинптивно усвојен ни од стране саме цркве. Тек од XI столећа може се с поузданошћу рећп западна је црква добила искључиво право законодавства и суда у погледу брака. Од тога доба тајанствена прпрода његова јавља се већ доста јасно формулисана и нико више није ни сумњаз да је то предмет црквеног законодавства и суда тако, да су и кнежеви и народи римокатоличке веронсповести били тога уверења да сва питања и прецмети, који претходе закључењу брака или се јављају као његова последица, спадају у искључиву надлежност црквено-судске власти. У времену појаве Грацијановог декрета, дакле, око половпне. XII века, несумњиво је, каже професор Фарнер, да је црква давно већ важила као искључиво надлежна власт како за издавање закона о браку, тако и за решавање брачних предмета.1 Под именом брачних предмета као предмета чисто духовних (саизае теге 8рш1иа1е8), што су спадалп у надлежност црквеног суда, по папским декретима, који су се палазили у согриз јгш8 сапотсц разумеју се уопште сва пптања, која се тичу како услова законитости и узрока престанка брака, тако и заручења, законитости рођења, па шта впше и имовинских односа у браку. Редован судија (јис1ех огсИпагшз) за све ове предмете био је, као и на Истоку, епискои односно његовп помоћни органи, међутим брачнп спорови владалаца као н други важнији спорови (саизе ташгев) представљали су обично и предмете изузетног права папске власти свих инстанција.- Но при свем том ваља имати у виду да у погледу имовинског брачног права ни западна црква никада није оспоравала надлежност грађапског суда. А сасвим „природио је да је и грађански суд при регулисавању имовинских интереса разведених супружника морао иматп 'обзира ирема лпчним односима које је регулисавала одлука духовно-судске власти; пресуда црквепог суда представљала је неку врсту прејудиције у даљем постуш-:у грађанског суда.а3 1 2 31 ОебсћЈсМе (1ег Кћезсћећћш^ 1ш капошбсћеп КесМ РгеШиг^ 1/В 1903. I, 8. 120.2 Рагпег ор. сН. 8. 223: ЗсћпНгег, 8. 557 п 559; Уегтд Рећгћисћ (1еб каШоћбсћеп, опепкаћзећеп игк! рго1еб1аи1гбсћеа К1гсћепгесћСз РгеШиг§ 1/В. 3. АиН. 1893. 8. 527. 3 Рагпег ор. сћ. 8. 224.