Delo

184 Д Е Л 0 земља има своје обичаје вели народна изрека; па према томе кад свадба н брачно стање иредстављају грађански посао ми свештеници п служитељи цркве, каже Лутер, немамо ту ништа да ирописујемо и да уређујемо, већ оставимо сваком граду и свакој земљи њихове законе и обичаје онакве какви су.к1 При свем том као што смо мало час рекли, он ипак не оспорава сасвим светињу брака. У једној (1915. год.) својој беседи о брачном стању (бегтоп уот ећеИсћеп 81апс1е) он ипак, само разуме се, на свој начин, у исто време признаје да је брак тајна, у којој се видљивим знаком оличава „највиша", „најсветија“, „најдостојнија“ и „најплеменптија“ ствар.2 По примеру Лутера уздижући с једне стране брак на ступањ највишег верског идеала и захтевајући шта вигае и религиозно освештање па да буде пуноважан, и његове присталице као н други протестанти у исто доба су свима силама тежили да ову важну друштвену установу ослободе измајсторпсаних ограничења што их је створила била римокатоличка црква. Они су одузели од цркве и пренели на државу како право законодавства о браку тако истп и нраво суда за брачне спорове. Символичка књига аугсбуршке вероисповести под насловом: „0 епископској власти“ у погледу црквепо-судског пуномоћија о брачннм предметима овако изражава реформаторско -гледиште у тој ствари: „Осим тога, тамо се између осталога вели, енископи располажу другом јурисдикцијом у етичкнм стварнма као што су брачни предмети, црквена имовина. У тим предметима они имају специјалан суд и правосуђе по човечанском праву, а није Христос те предмете њиховој власти прпписао. Па како они ову јурисдикцију имају од човечапског права то ако је не врше како ваља световна власт мора је узети на се и сама судити, да би мир бно очуван.“ Сасвим је природно било према томе што је римокатоличка црква сматрала за дужност да поводом ових пових теорија о браку узме у одбрану своје традиционално учење и да енергичним мерама колико може обезбедн надлежност цркве у погледу брачних предмета. Она је морала нре свега да догматички утврди тајанствену природу брака, а то је опет новлачило собом и нарочите брачно-правне прописе од стране цркве. То 1 Види РпеМегЈ? Паз КесМ <1ег ЕИбксћИе881Ш§ Јп зетег ^евсћтМ1 Јс11 ои Еа1\сјск1иид, Еејр/јд 1805. 8. 160 и 159. 2 1. с. 8. 157.