Delo
ИРАК II ИРАВОСУЂЕ 185 је она учинила па чувепом трпдентском сабору (од 13. децембра 1545. до 4. децембра 1563. год.) који је н сазвап бно поглавито поводом новог учења Лутеровог. 11а томе сабору римска црква је одмах свечано санкционисала своје старо учење о браку као тајни. „Онај, којп тврди да брак пнје нрава и пстинска тајна једна од седам, које се у Јеванђељу налазе, од Господа Христа установљена, него да су је људи у црквн нзмислили, гласи једна одредба овога сабора, нека је апатема."1 Чим је иак учење о браку као тајпп догматнчки било објашњепо сабор је н у погледу закоподавства н суда о брачннм предметима донео нарочите нрописе бацајући њима анатему како на оие, који би тврдили да црква није у праву да ирописује брачпе сметње и да постојећи брак може уииштавати, тако и па свакога, којп бп тврдио да брачни предмети не спадају у надлежност црквеног суда.1 2 Ове одредбе.тридентског сабора, у колнко се тнчу апсолутне надлежности црквене власти у брачним предметима нису разуме се могле бптп ирпмењене у оним државама, које су усвојиле бнле протестантско и реформаторско учење. У чисто римокатоличким пак државама после обиародовања одлука тридентског сабора све норме његове о браку добиле су државпу сапкцију. Тако је било у Шпанији, Португалији, у јужно-америчким државама, у Пољској, Пталијп, Аустрпји, Баварској н многим другим немачким провинцијама са римокатолнчкнм династијама.3 У свима тим државама владало је начело да је црква јединн носилац законодавне и судске властп о браку п брачним споровима. Само пзузетно у поједнним местима и од времена на време могло је бити неко одступање од тога начела у погледу државне санкцпје саборских прописа, но тпме ипак није црквп оспоравано њепо право. Овако је у главпоме стање трајало у западннм држава.ма све до друге половине XVIII века. Међутим, нови правни појам о браку, нз кога се јавила и апсолутпа надлежност грађанског суда у западним државама, није поникао под утицајем борбе вођене између рпмокатолнцизма и протестантског учења у Немачкој, већ под утицајем борбе између државне н црквене власти, која се водила у Фран1 8е55. 24. с. 1. 2 8е85. 24. с. 4. и 12. „81 цшз сИхепг, саина* тагптоша1е> поп »рес1аге а<4 јисИсез есс1е81аб1лсо8, апаШета 8П.“ 3 РгЈеаВегд ор. сИ. 8. 127—150.