Delo

186 Д Е Л 0 цуској. Тамо брачно право после тридентског сабора има особиту своју историју, која заслужује нашу пажњу у толико више што је Француска својим законодавством дала тон или послужила за пример и другим државама у питањима о браку и судској надлежности за брачне спорове. Одлуке тридентског сабора у Француској нису званично обнародоване. Нп наваљивање француског свештенства, ни посредовање страних владалаца у корист цркве, нису у стању били склоннти француског владаоца да одобри обнародовање одлука тридентског сабора. Краљ је то одбио међутим не због тога што у начелу није признавао надлежност цркве у брачнпм предметима, већ због тога, што је палазио да би то ишло на уштрб његова суверенитета п независностп француске цркве.1 Норед тога, од великог значења био је и сам развитак грађанског законодавства н правнпх теорија о брачним предметима које су се јавиле у Француској. Тамо су нравници, у намери да очувају интересе своје цркве и црквеног права, пришли у помоћ богословима објашњујући од своје стране разлпку између грађанског уговора и тајне. Они су у браку разликовали два елемента: религиозно освештање и грађански уговор, који добпја то освештање. На тај начпн благодарећи најчувенијим француским правннцима, чије су мишљење и метод усвојили затим и домаће канонисте и богослови, још у 17. веку сформирало се било особпто тако рећи национално-француско гледиште па брак. По томе гледишту у браку се мора издвојити црквена тајна, која по својој природи подлежи јурисдикцији црквеног суда од брачног уговора, којп као и сваки други уговор спада међутим у надлежност оцене п суда грађанске власти. Јер брак је по учењу њиховом нре свега један уговор (сопНасНш па!игаћв), који као н сваки други уговор подлежи државном законодавству. Тек правно закљученом уговору црква даје религиозно освештање услед чега он постаје тајна. Уговор је дакле материја тајне; где њега нема не може битп нп тајне. Па као тајна брак нодлежи свакојако црквеном законодавству; али уговор којим се брак заснива нпје још тајна те због тога само држава има право да прописује погодбе под којима ће се прнзнати његова (уговора) законитост. Ово гледиште добило је затим и државну санкцију. Благодарећи новом теориском праву нрав1 К 1ч с <16 е г § ор. сћ. 8. 502.