Delo

Р А Ф А Е Л Ђорђо Вазари, познати животописац талијанских уметника, наводи 28 март као дан Рафаелова рођења. Тада беше Велики Петак; а умро је истога дана и на исти празник, навршивши 87 годину.1 Више вероватноће садржи надгробни запис у римском Пантеону, састављен на латинском од кардинала Пјетра Бемба. Слпкар који за живота „природу побеђиваше, а због чије смрти страхује и она за свој опстанак“, престаде да битише баш на сам рођен-дан — 6 априла. Рафаел је, дакле, угледао света тога дана, а године 1483.1 2 Његов завичај, град Урбино, припада крајини Анкони и лежи на северо-источној повлаци Апенина, близу размеђе тосканске и умбријске области. Некад беше он престоница једнога омањег војводства, којим господарише срчани херцези из лозе Монтефелтро. Они су умели да измире ратоборност и уметност, и да другу пригрле, док прва почива. Нарочито се том карактерном цртом одликоваше Федериго II, о чијем љубитељству лепих вештина сведочи раскош његовог замка. Из једне стиховане кронике, коју је Рафаелов отац срочио о јунаштву Федерига, видп се да је војвода морао каквим доброчинством задужити породицу Санти (или Санцио). Да између ње и Монтефелтра иостајаху свезе прнјатељства, доказује и доцније заузимање за Рафаела од стране војводине сестре Ђоване. Сам Рафаелов отац, Ђовани Сапти, беше 1 УНе (1е’ рш ессеНепП рШогЈ, всиНоп ес1 агсћНесИ (из 1550 п 1568). Издаље Миланезпјево. Одел>ак о Рафаелу IV, стр. 311—416. 2 Раззауап!: Карћае1 (ПЈгћп е! зоп реге Ојоу. 8апЦ (Париз 1860) I, сгр. 26 и Таузинг у Керегкогшш Шг КипзШлззепзсћаН III, 431.