Delo

Р А ф А Е Л 215 несталап човек, те можда вато није далеко дотерао као сликар. Али су његове вером скрушепе икопе ипак дуго обузпмале душу синовљеву, коме доцннје требаше доста времепа да се одвикне од те умбрпјске богоугодне кротости. Само он ннје никад нрестао битп нежаи, и ја мпслим да за ту његову особину има мати више заслуге од оца. Рафаелу је, без сумње, сликајући небесне мадоне и оиисујућп кнчпцом љубав и срећу матерннску, морао нред очима лебдетп лпк рапо изгубљепе мајке. Јер док је извесна школа уметничка кадра да определи правац и дух стварања једнога уметника, дотле пма нешто што никаква школа ни учитељ дати не могу, а то је оиа топлота уметннкова стварања, која се шнри из личннх осећаја, туге и радости уметникове. Да ти осећаји буду код Рафаела тако нежпи н да он баш прпказу богомајке носветн своје најбоље уметнпчке моћи, долази и отуда што је рано оснротно. Без матере остаде у осмој години, а трн године доцнпје, 1494, умре му и отац, ношто је сину заменио мајку маћехом. То је првп важан моменат жпвота Рафаелова, јер су у њему сабрани утисцн ранога детињства, којнма он доцније врло често даваше уметничку форму. Други моменат, којн неко време једпнп одређиваше нравац његовој уметностн, доиуњујући урођене паклоностн сликареве, јесте доба његовог школовања. Рафаел беше од почетка ученик смирене п готово затуцанопобожне умбријске школе сликарске. Филпјалп те школе, са ГГеруђом као главним седиштем, беху расејанп по свој Умбрији, тако да се један налазио и у вароши Урбпно. Мада се не зна позитивно, ипак се за првога учитеља Рафаеловог сматра Тимотео Вити (рођ. 1467), ђак Франческа Фрапче из Болоње. Што се у Рафзеловом школовању одржало једннство и доследност, пма се принисати блиској сродностп између болоњске и умбријске сликарске школе. Оно што је младн почетник научио од Витија, није се по духу нп мало разлнковало од онога, чему се неколико годнна доцннје учаше у Перуђн. Главно је да се једно и друго иодударало са његовим интимним сликарским темпераментом, и да је он, дошав у ГГеруђу, имао да прими само већу колнчнну н бољи квалитет исте уметничке хране. То би, фигуративно речено, овако изгледало: Рафаел је у месту рођења свршио сликарску осповну школу, а у Перуђи гнмназнју. Он је тамо дошао са већ потпуно савладаном сликарском азбуком, пз чега се онравдано