Delo

Р А ф А Е Л 217 боје да нраво пбгледају! Па ииак, и таква "каква је, оиа скрива у себи једпу чудиовату, топлу милошту, која се битио разл!^ кује од милоште доцннјих Рафаелових мадоиа. Док се у овој последњој меша земаљско са иебесним, дотле оиа нрва, умбрпјска милошта, поси искључпво религиозан карактер. Иста онаска важн за Младенца у наручју богорОдичпном. Он у Умбрији не само што иије право дете, но је чак донекле стар-мали за своје године. Час га видите како подпгнутом ручицом благосиља светнтеље крај себе: — „Мадона са св. Јеронимом и Фрањом“, у берлинској галерији; час опет држн птицу, али се не сигра с њом, већ помно управља очн небу — „Мадона 8о11у“, такође у Берлину; пли заједно с мајком чита молитвеник: — „Мадона Конестабиле", округлога формата, која је 1871 доспела из перуђијске налате истога имена у иетроградски Еремитаж. Све су то неприродне одлике једнога детета, ма оно било и Христос — одлике које су традиционалне за умбријску шкоЛу и којих се Рафаел тек онда почео ослобађати кад је иступио из ње. Наравио, да је он одатле изнео и доста добрих страна, као гнто су на пр. необично лепа позађа на слнкама, која својим ведрим н цветним нределнма под чивитплавим небом разблажују, колико могу, сувишну збиљу приказаних ликова. Трећи значајан моменат живота Рафаелова јесте одлазак у Фиоренцу. Пре тога је доконао још неколико слика за нзвесне цркве Перуђе и вароишце СШа сћ Саз^еПо, као што су: „Марпјино Крунисање", на небу поврх иснражњена гроба, нз којег ничу руже и љиљани (слнку чува данас ватиканска иипакотека); затим, „Крунисање св. Николе Толентинског“ (сликано изузетно на платну, и пропало), и један „Хрпстос на Крсту“, окружен Марпјом, Јованом, Магдаленом и Јеронимом (приватпа лондонска збирка). Ове слике — прва чиип жпвошћу радње донекле изузетак — још једнако очнтују застарели маннр умбријске школе, те се пећемо дуже задржаватп на њима; али не можемо ни даље нћп, док пе спомепемо најбољп међу овим последњпм Рафаеловим радовима из Перуђе — „Обручење Марпје с Јосифом“ (Зроза1шо), које се сада налазн у мпланској Брери. Та је слика важна из два разлога. Прво зато, што је исти 8ије1 обрадио и Перуђино (музеј у Кајану), од кога је Рафаел узео потку и непрерађену грађу, а друго с тога, што се из поређења тих двеју слика истога предмета најјаспије види,