Delo

218 Д Е Л 0 колико је Рафаел био већ тада већи мајстор од свога учитеља Деруђина. Рафаелове су појединости боље, племенитије и зрелије, а укус пречишћен; он ту иоказује и више уметничке мудрости и впше уметничкога такта од учитеља. Док су Перуђинове фпгуре равнодушно једна крај друге стављене, дотле код ученика свака живи сопственим животом, а све су духовно повезане једном заједничком мишљу. Изгледа да н саме руке учествују прп говору и са своје стране оживљују композицију, а тога такође нема код Перуђина. Све су то заметци из којих ће се, као биљка на сунцу, развити под утицајем Фиоренце Рафаелов таленат у својој правој велнчини. Наскоро после тога оде Рафаел у главни град Тоскане, понесавши собом препоруку од споменуте војвојткиње Ђоване на фиорентинског гонфалоњера, Пјетра Содеринија. Препорука гласи: „Доносилац овога писма, Рафаел из Урбина, располаже са добрим талентом, а жели провести неко време у Фиоренци зарад даљег образовања. Као што му отац беше изврстан човек и мој добар пријагељ, тако је и син скроман и наравствен, с тога га препоручујем Вашој Светлости и молим да му мени за љубав укажете помоћи и благовољења.“ Пошто писмо носи датум 1 октобра 1504, може се узети да је Рафаел још истога месеца приспео онамо. Ако је тачно што рекосмо: да је Урбино био за Рафаела основна школа, Перуђа гимназија, онда му Фиоренца беше универзитет сликарства. Оно што тамо виде и сазнаде, разликовало се из основа од онога, што га у Умбрпји окружаваше. Мада златни век под Медичима беше минуо, а Рпм, благодарећи својим великим папама, почео засењивати Фиоренцу ипак престоница Тоскане тада још не преста важити као краљица међу уметничким градовима Италије. Најбољи уметници, чијим се делима Вечни Град и данас поноси, беху њени синови, који увек налажаху времена да мајку обиђу и оките.је каквом новом творевином.својом. Тако, када Рафел тамо стиже, Леонардо да Винчи стајаше на зениту славе, а звезда његовог, двадесет и две године млађега такмаца, Микеланђела, изгреваше пуним сјајем. Кратко време пре Рафаелова доласка, беше Микеланђелов огромни кип Давида већ изложен на уласку палате већа (сињорије). Сада су пак оба супарника довршивала своје енохалне картоне, на основу којих су имали битн убојним слнкама украшени зидови велике дворнице. Када тп картони бише нз-